Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

- 45 ŽARKO Nišam znao da ne spavaš. I j a sam jedno vreme bio budan. Samo sam se pri^ajio, da tebe ne uznemirim. DANICA Eto. Mogli smo nešto da pričamo« ŽARKO Da sam znao« DANICA Mislila sam nešto.

•• da te pitam. ŽARKO Šta? DANICA Sam putuješ? ŽARKO Sam. Hteo sam da povežem sudlju Iliča. Ali je Iznenada morao da ode na neki uvidjaj. Ubili su čoveka gore u planini. Posvadjali se, Izgleda, oko šume. Otkad je počela da skače cena drvima ovo je, valjda, več treča mrtva glava. I bar da su neke šume. Dvesta ill trlsta stabala. Satiru lh kao pred glavu« Onda sam? Sam« DANICA ŽARKO DANICA /obazrivo/. Da podjem i j a? Šta misliš? ŽARKO /iznenadjeno/ Ti? Otkud odjedanput? Toliko puta sam te zvao...