Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

- 44 DRUGI CIN Dve nedelje kasnije. R^LEKTOR_OSVETLI_ZARKOVU_SOBU

. Napolju je mrazovito zimsko jutro. Unutra topla peč. Danica i Žarko za stolom,počinju doručak. DANICA Nisi dobro spavao. ŽARKO Jesam. Zašto ? Nisi. DANIC

A (smeje se). ŽARKO Kako ? DANICA Znam ja kad ti dobro spavaš. Po disanju.A i kad ne spavaš dobro znam. Drukčije dišeš. ŽARKO Prvi put to čujem. DANICA Ozbiljno ti kažem. ŽARKO Ako si nočas slušala kako dišem,onda ti nisi dobro spavala. DANICA Dugo sam ostala budna.Meni se dešava.To da brzo ne zaspim

fAli ne mari. Još od detinjstva tako. Kad sam isterivala ovce na pašu, (Smeje se).