Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

- 35 ^I^OR_OSVETLI_JkILENINU SO BU. PEDJA Da* MILENA /kao da se u njoj javila nadą/ • Pomirlo se s tim da sama ode u noć. Je 11 to dokaz da je ne voli? Je 11 to hteo da joj kaže kad se saglasio s tim da ode sama u selo noću? PEDJA Ne znam. Ali mislim da nije. Ne. Sigurno ni je. Treba nju poznavati. Zalsta bi se uvredila. Njoj reči da ne ide sama noću! Nasmejala bi se. Možda bi mu rekla da govori gluposti. Koliko je puta u ratu sama kroz noč. MILENA /odbaci nadu/* Da. To je za nju, možda, stvarno obično. /Strese se/. A meni ne shvat ljivo. PEDJA U svakom slučaju, tako je, eto, to bilo. Ja sam ispričao škrto. Ne može se sve isprlčatl. Više pamtim kako je on lzgledao dok je to govorio i slušam njegov glas. Trebalo bi biti umetnik, glumac, da se čitava priča, njen unutarnji smisao, ono potresno ispriča do kraja. Potre sla me je sudbina tog čoveka. Tog čoveka? MILENA