Djoković, Milan: Ljubav; Q 249
- 36 PEDJA Da« Žarkova sudbina« MILENA /nasmeši se ironično; pauza; glasom u kome zazvuči istinsko saučešče/ • A mene éóÉÉW sudbina te žene. Ništa o njoj nišam znala. Drugovi iz rata. To sve. Možda za tebe, za vas, za ljude tvoga reda ta k ategorij) a, drugovi iz rat a znači nešto više nego za nas profane. Meni je drugovi iz rat a izgledalo kao slučajan susret , kao neka vrsta prlnudne obaveze , kao, bar, eto , slučaj nij e sasvim prost i treba se malo strpeti . A sad ml se čini da lza drugovi iz rat a stoji živ čovek, jedna sudbina, žena s kojom saosećam. On je suviše malo rekao. I sebična životinja u meni ni j e ni trepnula. Jedno malo, trenutno zadovoljstvo da si pobedila neku nepoznatu suparnicu to je sve. Meni je trebalo sve reči. A on ništa više nij e rekao nego da se razvodl... i to drugovi iz rata. PEDJA I ja sam ga prvi put čuo da govori o svojim intimnim stvarima. I, nalazim, prlrodno što nije. Ljudi tako nešto, üoóu da kažem pravi ljudi, ne površni brbljivci, ljudi s dostojanstvom, ne prlčaju. Nikad. MILENA Ipak je ispričao, da se pred t obom odbrani. Osečao je sebičnu po trebu da lspriča. A nije se odbranio; ustvari je samog sebe optu žio. PEDJA Ne razumem. MILENA /ironično/ Je 11?
