Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

- 3o Izvukla sam... našla u nekim prevrnutim kolima iz komore. U kutijl. Uvijene. Kanapom zavezane. Spremio, nesrečnik, valjda, svojoj curi. Šta češ? Ostavio i glavu 1 cipele. A ona, možda, s nekim Črncem sad, baš sam jutros čitala u novinama kako Nemice s Crncima. ŽARKO Ozbiljno hočeš sad gore u selo? Ne može to da pričeka? DANICA Što? Kao da mi je prvi put? ŽARKO Noč! Ne volim to. DANICA /uzme revolver iz fijoke/. S njim kao po danu. I ne treba mi. Više navika. Kao da imam društvo. ŽARKO /Nikoli/. Gde je Radi sav? Da te zameni? DANICA Koješta. Dežurao čovek do malopre. Sad, sigurno, več spava kao zaklan. A ne bih ni pristala. Nišam ni dete ni frajlica. NIKOLA Ma ja te ne bih ni pltao. Ali on ziher spava. /Žarku/J A naredili ste, druže inženjeru, da zbog ovlh mašina što su stlgle mora jedan od nas dvojice noču da stražar!

. Inače j a sam tu. ŽARKO Idem ja. DANICA Ni mrtva. Šta ti je? Što me maziš? Oči ti se sklapaju. Ja sam svoje otspavala. Ništa ml neče biti. A ni lek ne vredi bez mene. /Smeje