Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

- 24 velike kožne torbe i lepo zavezane kravate. Ratujemo za mirnodopske navlke. Partizanski običaji odlaze u muzej. A ti? Zaspala za stolom? A? DANICA Zaspala. Prosto od dug a vremena. ŽARKO Znan. Opet tvoje staro da čekaš. DANICA P atrij ar halna. /Zasmeje se/. A bogami možda je i tako. Šta češ? Tako sam gledala kod májke: dočeka muža, lsprati ga. Uvek. Pravi zakon. Pa, valjda, udje u krv? ŽARKO /nezainteresovano/

. Da. Tako je. DANICA Čitala sam celo veče. Več me oči zabolele. Posle sam zaspala. /Vedro/. Neko ne može da svede oči kad duva vetar, a mene, vidiš, ta muzika uspavljuje. Još imam nerava... Odmah ču ti doneti večeru. ŽARKO /skida cipele/. Mrtav sam. Ništa ne bih hteo da večerám. Mo^da samo mleka. DANICA Ima svežeg. I ja sam pila samo mleka. Onda manje sanjam. Počela sam 1 o t orne da mislim. ŽARKO Sama si? Stara otišla? DANICA Otišla još prekjuče. Javili da joj se otelila krava. I ona, znaš