Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

- 23 Sob

a jednovremeno gostin

ska i trpezarlja. DANIC

á (spava za stolom glave oborane na ruke

.Tišina,

koju probijô zvuk automobilskog motora.Automobil je tog trenutka prošao kroz kapiju na gradilištu i ulazi u dvorište polako, preko razrovane staze od auta, ljulja se,brekóe. Danicu probudi taj zyuk. Digne glavu. T

renutak oslu&ne. Cna zna sad ko dolazif i razvedri se. Ustane,brzo pdstakne vatru u peci. Dotera kosu. Otvara vrata.Spol ja dopre muzika vetra i kiše. Ona vikne u noč. Hajde.^ošuri.Ba se ogrfijes. Ovde je toplo. (Zatvôri vrata i ustumara se po sobi). ŽARKO (odmah zatim ulazi. Na njemu zimski kaput,plitke cipele,šešir). Zdravo. Dobro veče. DANICA (u šali). Taj tvoj motor I Avion I 3ve živo razbudi. (Poljubi Žarka). Zdravo. Jesi li se smrzao ? (Pomaže mu da skine kaput). Vifse sam volela kad si se utopijavao. A sad neka nova moda. Oblačiš se za put kao da češ na zabavu. ŽARKO C Mora se. Drukčije više ne može š uči nikom u kancelariju. w Svi nose