Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

- 19 PEDJA Nema ni jednog jedinog razloga, znam šta govorim, koji bi mogao da u meni deformiše onu sliku o Žarku kao čoveku koju sam nosio otpre. Naprotlv. Saznao sam poj edinosti ko je su ga u mojim o£ima podigle za nekoliko stepeni, ako uopšte j eden čist čovek može da bude čistlji. MILENA f^PSfligViH&wt Karakteristika za prijatelja! PEDJA Nemo j da žurlš. Sačekaj da čuješ sve« Jedna ljudska sudbina vredi malo strpljenja. A dva života zaslužuju da ne budemo nervozni kad dodje do njihovog biti 111 ne biti. MILENA Patetičan si! Bože, kako si patetlčan! PEDJA Možda. Neka bude i patetika. MILENA Izvini što ti upadam u reč. Kakva dva ljudska života pominješ? Čija dva života? Ne misliš, valjda, i njegov? Pa njemu dlaka s glave ne bi falila da su mene danas odavde odneli u mrtvačnicu. Ne bih, valjda, ostavlla za sobom optužbu u pismu protiv "intelektualnog ublce"? PEDJA Milena! MILENA Ragmisli malo i o meni, ne samo u njemu. Ja sam tog čoveka volela. Volela sam ga onakvog kakav je on za mene bio. Svakako ideallzovanog, ali šta mari. Svi mi sve što volimo Idealizujemo dok ne omrznemo. I tu moju ljubav ne bih ni za šta na svetu uprljala. Onog drugog, lažljivca, njeg

a sam ja isterala napolje. I posle sam htela