Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

2o zbog njega da sebi oduzmem život. Ali sam se uverila da zbog takve ništarije ne vredi umreti. Zato sam živa. A sad te molim da ne braniš tu ništariju, da ne braniš laž svoga prijatelja. PEDJA Sedi tamo na divan. Evo ti gigareta. Ja <5u sesti ovde. Pokloni mi četvrt sata vremena. Ako i posle toga ostaneš pri tome da ja branim ništariju od čoveka i njegovu laž, izbaci me napolje. Reci samo i ja ću otiói. Neću te više uznemiravati

. MILENA Govori. PEDJA Ispričaóu ti sve onako kako sam od njega samog öuo. A ja mu verujem. Čekaj

. Slušao sam dok si ti govorila. Pusti me da i ja kažem... Posle poznanstva s tobom on je u Beogradu završio jedan od onih svojih inženjersklh poslova na koje se ne gleda, bar takav čovek ne gleda samo kao na posao... to je kao nekakav vrhovni i najlepši san, pruga, železnička pruga kroz rodni kraj, most preko reke u rodnom mestu, ambicija da se zabačena teritorija, pusta i zaboravljena, podigne na mesto koje joj pripada. U tome kraju on se rodio. Tu je njegov otac zasnovao i razvlo ogromno bogatsvo. Što je više gomilao narod je, ovo nisu fraze, dopusti, narod je sve niže padao, u bedu, u zavisnost od gazde, od banke, od poslanika. Žarko je još na univerzitetu, mi smo ga, možda, i zavoleli zbog toga, osečao, i to nij e krio, stid, ali nij e mogao da mrzi takvoga oca, jer je stari blo čudno nežan prema njemu, čak je popustljivo gledao i na njegovo levičarstvo, na prvo hapšenje, dao sve što se moglo, a on je mnogo mogao, da spase i sina 1 čitavu jednu grupu a njim. Treba to da znaš. Moraš razumeti zašto je on ostavio posle oslobodjenja veliki položaj i takozvanu kari

jeru da utone u probleme svog zabit nog kraja, da vrati, kako je jedanput rekao, ono što je njegov po-