Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

- 11 PEDJA /uzdržanom ironijom/. Tačno? MILENA /isto tako/. Pa kad. se več vračam u vreme i prostor, neka ml sat, bar, radi t ačno

• PEDJA Osam i dvadeset dva. MILENA /navija sat/. ... dvadeset dva. Tako. Ujutru ču da se očešljam i očetkam i kao o da niyta nije bilo. "A ostalo je čutanje"

, misliču uvek na Hamleta, koji je, zar ne, blo nesrečnijl od mene. PEDJA Stvarno? MILENA Stvarno? Zašto da ne? PEDJA Vrlo bih voleo da je tako. MILENA A-a-a. Sad mi je puklo pred očima. Ti si ipak uveren da j a ovog trenutka igram komediju. Vratila sam revolver. Navila sam sat. Hoču da te prevarím, kako bi me ostavlo. A kad odeš, j a ču se, ipak, ubiti. Obesiti. Skočiti kroz prozor. PEDJA /oštro/. Ti znaš da i j a urnem da budem lronlčan. MILENA Znan. I više bih volela da si ironlčan nego sentimentalan. Tragičan. Nišam navikla da te vidim u to j pozi.