Djoković, Milan: Ljubav; Q 249
- 12 PEDJA Zoveš pozom* MILENA Tako nešto. Uostalom, pored sva svoje inteligenci j e , priznajem ti i maštu, ti ne môžeš da shvatlš položaj öoveka koji je stvarno, ne preterujem, blo mrtav 1 sad opet hode da živi. Ako si za vreme rata mogao da gledaš smrti u odl, to je, znaj, bilo nešto sasvim drugo* Drugi je vrebao da te ubije a u tebi je, zato, intenzivno rasla žeDa nije to lja da se odbraniš, čak ti njega da ubiješ*} tŕfcscxpe ono što se banalno zove optlmizam. A ne znaš kako je kad dovek sam sebi sprema smrt* PEDJA Ne znam. I pretpostavljam da to nlkad nedu saznatl. MILENA iellm ti od sveg srca* PEDJA Nlkad nišam na sopstvenom iskustvu saznao šta je to malodušnost* MILENA Malodušnost? Kako ti lako možeš da upotrebljavaš prazne redi! Oprosti. Smešno ml je. Mržnja, ljubav, sunce, oblak... to su redi od kojlh mi krv jade zaostruj! u žilama. A te senilno-pedantske apstrakclje koje su izmislili stari pedagozi da deklamuju decl o takozvanoj moralnoj čvrstini uvek su mi smešne i dudlm se otkud ti je pala na pamet ta glupost, izvini... Šta to znadi malodušnost? Bljezgarija! J a sam htela da predjem preko mosta u život koji se pružao preda mnom, mislila sam, most ml se srušlo pod nogama 1 pala sam u ambis, izgruvala se, sve se u meni polomilo, a sad mi, odjedanput, tu pričaš o nekakvoj malodušnost! •
