Cseri Miklós szerk.: Dél-Dunántúl népi építészete - A Pécsváradon 1991. május 6-8 között megrendezett konferencia anyaga (Szentendre; Pécs: Szabadtéri Néprajzi Múzeum, Janus Pannonius Múzeum, 1991)
Hoffmann Tamás: "Felnémet ház" - "pannon ház" és vidéke
OKOLINA „GORNJO-NEMACKE KUCE „PANONSKE KUCE" Pojam okoline kuca je originalno bila povezana nasledem plemenske kulture: kakva je bila stambena kuca u Srednjoj i Zapadnoj Evropi jedan i pol - dva tisucleca ranije, sta su ocuvali od njezinih gradevinskih metoda gradevinari do predveceri industrijskog razdoblja? Upotreba pojma, starija od stotine godina, prezivela je mnogo promena, u prvom redu u nemackoj znanosti. Ovde za vreme proslog ljudskog pokoljenja se pokazao plodonosni operativni pravac "kucnih pretresa". Naucne tradicije su dopunjene novim znanjima, putem kojih su nastale potpuno nove discipline, pomocu arheoloskih otkrica, dendokronoloskih dobnih definicija gradevinskih sklopova, te pomocu arhivnih podataka socijalnog stanja stanovnika domova (kuca). Na zalost udovenje ovih kasni u madarskom naucnom zivotu, u prvom redu zbog vecih troskova koji bi bili potrebni za ispitivanja. Zbog toga se moramo zadovoljiti boljim i privlacnijim pretpostavkama povodom rekonstrukcije stambene kulture i gradevinskih obicaja. Dobár je primer za ovo ispitivanje gradevinske kulture madarskih i hrvatskih sela duz reke Drave u severnom (i juznom) pravcu. U pogledu toga uobicajeno je za tradicionale stambene kuce proizlaziti iz balkanskih primera po Zsigmondu Bátky. Dakle u strucnoj literaturi se moze citati da se prototip ovih stambenih kuca sastojao od jednog jedinog prostora. U ovome je gorela otvorena vatra, gde su kuvali u kotli, a pomocu pecnog "zvona" (posude) su pekli. István Tálasi, prilikom svojih predavanja vec 1950-ih godina je izrazio sumnju prema ovim tumacenjima. On je tvrdio da su spomenute gradevine srodne uobicajenim stambenim kucama Velike Nizine u pogledu tlocrta i svog funkcionalnog iskoristavanja. Smatrao je mogucim da su se ovi rasprostranili posle 16-og stoleca, koristivsi se gradevinskim iskustvima gornjih gradevina i da su nastali sa njima istodobno. U ovim kucama postoji soba koja se lozi kuhinjom gde se kuva. Autor ovog rada utvrduje pretpostavku Talasijevu, po podacima koji su postali poznati za ove zadnje tri decenije, pa odbije opravdanost balkanske paralelnosti. Njegovo misljenje je to da na teritorijama severno i juzno od Drave krajem srednjeg veka znatan razvitak palanackih gradova omogucio je gradenje kuca sa sobama, cije se prethodne slike mogu naci na Nizini, u Beckom Basenu, u Moravskom i Ceskom Basenu, i ne govoreci ovde o juzonemackim primerima. Ekonomsko nazadovanje u 16— 17-om stolecu i demografska propast (koja je nastala turskom okupacijom) su stvorili novo stanje: opadao je zivotni standard ili je u najboljem slucaju stagnirao. U 18-om stlecu je skoro za citavu Srednju Evropu karakteristican ekonomski razvitak, po cemu su se sela pregradila, pa su gradevinari oziveli tradicije kraja srednjeg veka. Prirodno da su ovde nastanjeni useljenici bili poreklom Srbi, uglavnom Hrvati sa Balkana koji su mnogo sto-sta doneli sa sobom od svojih gradevinskih, stambenouredajnih obicaja. Presudno je ipak da su i oni peuzeli i razvijali mesnu tradiciju one gradevinske kulture koje su osigurale novi zivotni Standart posle kraja srednjeg veka stanovnicima kuca obema obalama Drave - nezavisno od etnicke pripadnosti.
