Cseri Miklós szerk.: Dél-Dunántúl népi építészete - A Pécsváradon 1991. május 6-8 között megrendezett konferencia anyaga (Szentendre; Pécs: Szabadtéri Néprajzi Múzeum, Janus Pannonius Múzeum, 1991)
Barabás Jenő: Népi építészeti régiók a Dunántúlon
NARODNE GRADEVINSKE REGIJE U PKEKODUNAtfLJU Pitnajem definicije madarskih (kucnih) gradilista u prosloj polivini stoleca bavilo se vise autóra, ali zbog nedostataka u ispitivanju, nisu pronadeni dovoljni egzaktni rezultati. Autor pretpostavlja da ce objavljena IV. knjiga Magyar Néprajzi Atlasz = MNA-a (Madarski etnografski atlas) o gradevinastvu, izneti izvorni materijal kojl znaci sigurniju i precizniju osnovu za upoznavanje gradilista. Ovaj rad zeli skrenuti paznju samo na Prekodunavlje pomocu sumiranja pouka, povucenih izoglosa 20 izabranih atlasa, te namerava poloziti svoja gradilisna promatranja na egzatne osnove. MNA je ocrtao gradevinske elemente (krovna konstrukcija, tlocrt, ogrev, gradevni materijal i td.) na spomenutim teritorijama, srazmerno raspodeljeno u 116 naselja, dakle postigao je prihvatljive mera za prikazivanje uzoraka. Izoglose veoma jasno ocrtavaju jedno karekteristicno gradiliste Srednjeg i Juznog Prekodunavlja, dimljivom kuhinjom, kuhinjskom peci i sobnom furunom, utazom u svaku prostoriju sa dvorista. Ovaj tip uglavnom se moze historijski povezati sa alpslkim Rauchhausom. U istocnoj zoni Prekodunavlja, na desnoj obali Dunava se ocrtavaju sasvim drugaciji konturi gradilista. Ovde kao specifikacija postoji jednoulazna, trodelna kuca, sobna pec, lozena iz kuhinje, u sredini slobodnim dimnjakom. Na nizini izmedu reke Vág-a i Rábe, na tzv. Maloj Nizini, primecuje se jednatreca vrsta gradilista sa obe obale Dunava. Ovo se ostro razdvaja prema severu i jugu, a njegova rasprostranjenost u zapadno - istocnom pravcu nije dovoljno rasciscena. Verojatno se prostire do brezuljastog predela. U madarskoj strucnoj literaturi je diskutabilno juzno ili "dravsko gradiliste". Opstanak toga izoglose nisu potvrdile, ali se primecuju izvesni balkanski, mediteranski uticaji. U vezi time potrebna su daljnja istazivanja u Hrvatskoj, tacnije u Slavoniji, ne samo pormocu etnografije, vec i na polju arheologije i historije.
