Cseri Miklós szerk.: Dél-Dunántúl népi építészete - A Pécsváradon 1991. május 6-8 között megrendezett konferencia anyaga (Szentendre; Pécs: Szabadtéri Néprajzi Múzeum, Janus Pannonius Múzeum, 1991)
Knézy Judit: Táji különbségek a somogyi paraszti építkezésben, (1696-1860)
OBLASNE OSOBENOSTI U SOMOOSKOM PAORSKOM GRABEVINARSTVU (1696-1860) (Ekonomske zgrade unutrasnjih gruntova) Ovaj rad zeli da ocrta pokuse za ispitivanje oblasnih razlika somodskog paorskog gradevinarstva u periodu izmedu 1696-1860-ih godina. Trazeci razloge raznolikosti, postavlja pitanja kakav su upliv vrsile ekonomske osobenosti, razlicne prirodne okolnosti (u prvom redu bogatstvo ili oskudica u drvetu), postojeci obicaji, kraljevske i vlastelinske naredbe u pogledu promena pojedinih gradevinskih mehanizma, gradevinskih vrsta i gradevinskih kompleksuma. Naredbe za zabranu drvenih zgrada su dolazile ranije do izrazaja na teritorijama kője oskudevaju u gradevinskom drvu. Tamo gde su obavljena useljavanja, bilo je lakse postici izvrsenje, novih zahteva (kod Nemaca, vecma gradska naselja: kod zanatlija opiduma), nego tamo gde je zivela tradicijaf gradevina zidanih od brana, sikara, podnoznih greda - drvenog sklopa i motkama pricvrscenim slamenim krovovima. U slucaju istih vlastelina su se pokazivale razlicnosti kada se gradenje obavljalo na posedima, po mestima razlicitih prilika. Opcenito je bilo lakse da se ukine gradenje motkama pricvrscenih slamenih krovova, te umesto ovih primena krovinjara, a posle su tezili na to da se zidovi gradevina ne grade od drveta (brna, zivica, drvenog sklopa). Do prekretnice stoleca je vec ocevidno da je vecina drvenih zgrada ocuvana na juznom delu zupanije. Zgrade brnace su ostale u okolini sela Csurgó, a vecina zgrada zbijenih zidova i od cerpica na teritoriji Spoljnog Somoddá, opcenito na severnom delu zupanije. Spolni Somodd je prvacio u prelazu izgradnje zemljanih zgrada. Pokazuje se minimalno odstupanje u stepenu razvoja koji su pratili ovaj procès kraj Kapos-a, u okolici Marcali, seoske grupacije Malog Balatona (Kis-Balaton), Kis-i Nagyberek-a. I nadalje je ocuvana na severoistoku upotreba istesanih krovnih fosna, prorezanih greda, racvastog i horizontalno spojenog krovnog sklopa. U Nagyberek-u koji je bogát u trsci, bila je opcenitija upotreba trscanih krovova. Ovi su bili pristupacni i siromasnijim obiteljima. Kod gradevina ob zbijenih zidova technika je omogucila da se vecim zgradama sav krov odjednom izgradi. Vecina ovakvih varijanata ocuvana je takoder na severnom delu zupanije. Na unutrasnjim gruntovima kletke za slagaliste, trapovi i podrumi takoder se mogu naci u vecem broju u vanjsko somodskim selima koji raspolazu velikim zalihama. Za najjugozapadniji deo somodskog kraja karakteristicni su ambari drvenog sklopa, za okolinu sela Csurgó kolibe rakijasnice grednih konstrukija ili Zidane od brana i branca, pa i posebne velike komoré. Na jednom delu duz reke Drave koristili su kukuruzne koseve pleterce, drvenih konstrukcija kao slagfalista za kukuruz. U lesno tlo udubljene zgrade razlicitog kvaliteta (podrumi, jame, komoré, kokosinjaci, nuzna sklonista) mogu se objasniti povrsinskim okolnostima.
