Országgyűlési napló, 1947. I. kötet • 1947. szeptember 16. - 1949. november 24.
Ülésnapok - 1947-16
ôoi Az országgyűlés 16. ülése 1947. évi november hó 5-én, szerdán. 80a zadesila usled rata i ti ljudi su se toku. rata istq bogatili na riaoum prolivene kristotkue hü jade gradjama ove zemlje. U diskusiji po pitanju zakona u punomoéi vladí, za donasanje uredaba, pak> je inmogo objasnjenja o demokraciji- Oni, narodni poslanicii', koji eu govorili ispred stranaka opozicije. obrazlagalii su demokriaeiju na svoj macin. Bili su, koji su rekli: da ni je demokraeija, tamo, gde veéina nametne misljenje manjini. . Kritizirali su yladinu ur'edbu o stamp i i pokazivali na stetnost to uredbe po slobodu stampe. Ja mislim, da apsotutna slolboda stampe u büo kojoj zemlji znaëi ananhiju a ne deimokratijuA kanio ltii u nasoj zomlji, gde jos uvek postoji nekoliko stotina hiljada fasista, jer mi jos uyek nismio potpuno obracunali sa ostaeima fasizma fii sa drugim stetocinama napretka i deuiokratije. I bai ovo stanje kője je zateklo Madjarstku posle oslobodenja, zaihtevalo je i zaihteva da se pïtimenjuju izvanredne zakonske mere da bi se moglo brée likvidirati ostatke fasizima i ekonomske i politicke stetoticine. Baä ova teska ekonouiska situaeija^ ziemlje zahteva od nas da ujedinimo sve graditeljske smage i da jedinstveniim silana radirno^ na tome, da pamoginemo izgradmju porusene zemlje i da uzdignemo zivotni nivo milijona ljudi. koje ovde zastupamo. Danas, kada mraëne silo krupnog svetskog kapitala pripremaju teren ,za no vi rat, samo za to, da bi sacuvali svoje vladajuce polozaje i da bi dalje niogli na racujn trudbenika da se bogate,^ te mraëne sile oslanjaju se uglavom na fasistiëke elemeinte u pojedinim dem okirat skim zeuiljania i treba da kazemo, da takovih elemenata imade dosta i u nasoj zemlji i kao s to smo pre nekoliko dana u ovoj kuéi culi iz usta narodnog poslanika .Slaebta Margit, imade ih eak i ovoj kuéi zakona. Zalosna je cinjeniea, da su s© sa, izjavom Slaohta Margit, koja^je bila uprerema protiv naseg eajveeeg dobrocinitelja Sovjetskog Sayeza, solidarisali i poslamici Opozicionih partija. Ja ne mogu da verujem^ u dobronamernost prema demokraciji onim ljudirna, koji solidarisu sa takvian izjavama, koje su direktno uperene protiv milijona trudbenika nase zemlje i protiv nase mlade demokraeije, kao i protiv niajdiemokratsikije zemlje na isvetu, zemlje radnika i seljaka: Sovjetskog Saveza. Mi, Juzni Sloveini u Madjarskoj, nemamo jos dosada svojih pretstavnika u drzavnim administrativnim ivsamoupravnom aparatu pa ipak neumjesino ne kritikujomo vladine uredbe. makair bi ma to muogo puta imali i pravo. Jer amamo da je sadasnja vlada pokaziala najvise od svih dosadasnjib vladla u Madjarskoj na polju poboljsanja zivo'tnoig nivoa crudbeiniiika. To ne da se ne bi moglo vise uciniti od strane vlade u interesu trudbenika, i da mi ne zelimo bolje. Ali mi bi zeteli da vdada poduzme jos ostrije mere proitiv speliulanata i crnoberzijanaca, a narocito protiv cabotera vladinib ur'edaba koje sluz,e interesu trudbenika. Jer znamo da bez drakonskih melra protiv ekonouiskih i politickib ster cocina, iprotiv siritelja alarmaiitnib v _vesti l protiv stampiei koja, talkive vesti siri i protiv huskaca rata ne moze biti eifikasna oorba boz cvreste vlada koja se oslanj'a ; ma siroike maise radnika i\ seljaka A takva vlada je sedasnajia vliada koalicije. Ako mi boéemo da uspesno izvrgimo obaveze prema domovini, ' ORSZÁGGYŰLÉSI NAPLÓ I. i prema milijomma trudbenika^ onda treba da se ujedinimo i da ovde u ovoj kuci! jedinsltlver nam, voljom donesemo takove zakone, koji ée ubrzaiti likvidaciju ostataka fasizmai reakeije. bada, kada) je potrebno da sve .snage upregjnemo u izvrsenje fcrogodisnjeg planai, koji! ce bezuslovno mnogo pomognuti za uzdizamje Zivotmog standarda radnili ljudi i za stabilnost deniokratije, kao i za ucvrscenje mira u ovom delu Evrope, Potrebno je d a se brzo donasaju űriedbe ai tie uredbe se ne bi mogle brzo donaBlaiti: ako bi se po svakoj pojedinoj uredbi vodilei nedeljne diskusije, veé je potrebno. da pod ovakvim uslovima vlada i bez pretbodnog odobrenja parlamentia domasa takove uredbe. Dobro bi bilo, da bi postovana opozieija u parlamentu to uvide-la i dla bi uzeta primera iz onih < zemalja u kojima se u parlamentima ne vodi diskusija o tome, kako bi se ukocio tempo razvitka deniokracije, kao sto je to na primer u ziapadnim deniokraeijama, veé da se ugleda,m,o' u susedne zemlje na primer u, Jugoslaviju, gde je demokracija u roku od tri godine otisla mnogo dalje u razvitku nego englesika demokracija i anierikanska, demokiiaeija za sto godina. Mozda ée neko kazati, cime to mogu da obrazlozim. Ja eu navesti samo jedan slucaj: dok u Engleskoj Imperiji jos uvek postoje potcin jeni narodikoji neiraju ista prava kao i englezi, dok se u Sjedinjenim Drzavama Amerike jos uvek proganjaju i lincuju crnce dok engieska i anierikanska vlada jos uvek ima namere imperijalisticke da potiaei tud je narode. doitle u narodnim demokraclj,ama Balkana. na primiier u Jugoslaviji !svi ljudi pripadali .bilo kojoj niaeiji idi veri, uzivaju jednaka sooijalna i nacijonahia prava, kao i sv(a prava coveka. I Jugoslavija nema imperiialistickih pretenz 5 ja niti na jedian narod, veé naprotiv sklapa prijateljske ugovore s,a svojim susednim zemljama, i s f oji cvrsto uz Sovjetstki Savez u prvim redov : ma iborcia za mûr i za slobodu svih trudbenika sveta.« T. Országgyűlés! A délszlávok és a magya" rok már iá múltban is, az európai török hódoltság idejébeln is, amikor mindkét nép közösen védte hazáját- megérezték, hogy érdekeik közösek, amikor országaiknak függetlenségét kellett megvédeniük. A XIX. d folyamán, amikor a délszlávok és a magyarok meg voltak fosztva jogiaiktól a gyűlölt Habsburg-uralom aliatt, szintén közös érdekeik voltak, tudniillik, hogy közösieai harcoljanak a közös ellenséig elljen. 1848-ban, >amikor a magyar dolgozó nép fellázadt a Habsburg-ura^oni ellen Kossuth Lajos 1 vezetése alatt és szabadságharcot folytatott függetlenségéért, a délszlávok kezdetben rokonszenviet és szolidaritást tanúsítottak iCizzel ta harccal, mert az ő főieillenségük is a Habsburig-ura^odóház volt. Hogy nem került soi a délszlávok és a magyarok együttes h/arcára az osztrák imperialisták ellen, okolhatók ezért az akkor uralmon lévő urak, akiket megvásárolt a Habsburg-udvar és akik támo" gatták a Habsburg-uralkodóházüt. (Falcione Kálmán (f): Jelasics!) De meg kell 'etonékeznünk a hibákról is, amelyeiket Kossuth Lajos ellkövetett, lamikor a délszlávoknak nem adott nemzetiségi szabadságot. Éppen^ ezeket, a délszlávok nemzetiségi szabadsáígának kérdését érintő hibákat — hogy t. i. a Kossutlrkormány nem biztosítottia, számukra a szabadöl
