Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.

Ülésnapok - 1906-190

394 190. országos ülés 1907 Julius 3-án, szerdán. pravu. I vi ste trazili taj oslenac u vasoj borbi za vasa prava. Gospodo, vi ta prava jos niste stekli. Ta prava ima te istom, da izvojujete. Uvjeren sam, da ceté vi i opet trebati pomoc nasu. Ali, gospodo moja, kad dodje taj cas, onda tíemo mi moci vas da zapitamo: Zar se tako drzi viteski zadana rijec. Jer narod srbski, stome sam sin, drzi za najveci grijeh dati vjeru, a krenuti njoma. Ne mogu nista drugo konceno, da kazem nego da se priduzujen glasa ojih drugova, da najsvecanije protestirem jaroti ovaj zakonskoj osnovi i da izjavim, da nikada, nikada mi neéemo njezi ne pravne valjanosti, da éemo se braniti svom snagom pretiv tóga. Narod, koji se ne bi za svetinju jezika svoga borio, taj bi potpisao sam sebi smrtnu presuda. Gospodo, ja se u óvom svecanornhistorijokom momentu sjecam rijeci Homerovih: l'SSiircci JijAKg

; doci ée dan, i opet velim doci de dan, ali nece propasti narod, nego ce propasti qni silnici, koji zivu narodu jezik ne priznaju. (Elénk helyeslés és taps a jobbközépen). Novoselo MafO: Visoki sabore! Kad sam jucer uzeo rijec da podnesem ispravak na §. 1. ove nesretne zakonske osnove, onda sam bio stavio sljedeci ispravak, koji je glasio (olvassa): »Ovaj zakón proteze se samo na zenitje u podrucju prave Ugarske, a ne na podrucju kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije.« Taj ispravak sam jucer stavio, a danas imám dvostrukoga razloga, da ga stavim, jer je ministar Kossuth na 1. §. objesio i §. 5. A gospodo, ako sam vas prije imao razloga, da iz opcenitoga gledista neprotegnemo §. 1. na podrucje kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije, to danas imadem dvostruko razloga za to. Visoki sabore! Ja ostajem pri svojoj tvrdnji koju sam jucer izrekao ab koju zaliboíe nisam mogao da kraja razviti i dokazati, posto mi je g. predsjednik onuzeo rijec. Uziraam si stoga slobodu moju tvrdnju danas dokazati i visokoj kuci dokazati, da je rnoj ispravak podpuno valjan i osnovan. Prije svega osnovan s opcenitoga gledista. Ovaj naime § kaze, da se zakón protece na sve zeneije u podrucju krune ugarske. Onda kad bi tako ostalo imala bi se valjan ost tóga zakona protezati i na podrucje kraljevine Hrvatske-Slavonije i Dalmaci je, jer se i ove zemlje ubrajaju pod krunu Sv. Stjepana. Ali gospodo ja mislim da je stilizacija ovoga paragrafa nejasna, moze se reci ili neosnovana, jer se temelji na posve krivoj podlozi. Predpostavlja naime, da se u zemljama kője se nalaze pod krunom Sv. Stjepana svuda nalaze isti zakoni, ista prava, da imadu sve zemlje istu upravu, isti ustav, da imadu isti jezik. I upravo ovo nacelo jest ono §to sam ja nazvao krivom podlogom. To je nacelo krivo da je donesen poslije i onaj §. 5., koji danas óvom §. 1. prikljucem. Gospodo vi znate da ovo nacelo nemoze ajatist, jer se odnosaji zemalja stojecih pod krunom Sv. Stjepana posve drugacijim prikazuju, nego sto jesu, naime ove zemlje: Ugarska i Hrvatska pod krunom Sv. Stjepana ne sacinjavaju jednu drzavu s jednimzakonodavstvom, sjednim ustavom, sjednim jezikom i sjednim pravom, nego su to dvije drzave, kője jedna naprama drugoj jesu posve ravno-pravne, dvije drzave, kője imadu svaka svoj ustav, svaka svoje zakonodavstvo . . . Elnök: Kérem a képviselő urat, tessék az alkotmányjogi fejtegetésektől a részleteknél tartózkodni. Novoselo Mato: Ja sam to spomemo samo zato da dokazeui, kako ovaj §. 1. opcenito uzevsi nemoze se protezati i na kraljevinu Hrvatsku, posto kraljevina Hrvatska za sebe imade svoje posebno podrucje svoj posebni ustav i svoje posebno pravo. Zato zakón onaj, koji mozebiti za madjarsku vrijedi, za Hrvatsku nemoze vrijediti. To sam morao spomenuti, jer se u óvom § véli, da ce zakón protezati na Hrvatsku, a kao temelj tome uzima se upravo jedinstvo krune. Ja visoki sabore to posve drugacije shvacana i mislim, jedinstvo krune nemoze biti dokaz i za jednistvo drzave. Ako je kruna sv. Stjepana zajednicka kruna, kojom se kruni kralj madjarski i kralj hrvatski, ona ipák imade drugo znacenje najDrama Madjarskoj, a drugo naprama Hrvatskoj. Elnök: Másodszor vagyok kénytelen figyelmeztetni a képviselő urat, hogy maradjon a tárgynál; ha harmadszor is figyelmeztetnem kellene, meg fogom tőle vonni a szót. (Helyeslés.) Novoselo Mato : Visoki sabore! Ja sam ovaj §. hotio tumaciti najprije sa opcenitoga gledizta i dokazati, da se nemoze protezati na podrucje kraljevine Hrvatske ali kad mi se nedozvoljava ovo jasno razviti, to cu preci na specijalni razlog, zbog kojega se nemoze ovaj §. protezati na podrucje kraljevine Hrvatske, a tojest danasnji dogodjaj, po kojemu je §• 5. prikljucen §. 1. Gospodo moja, ako se razmatra ovaj §. stoga gledista, mi opazamo da se imade po tom podrucju kraljevine Hrvatske uzakoniti madjarski jezik na zeljeznicama. Visoki sabore! Kad sam ja na pocetku primio ovu zakonsku osnovu u rike i citao, kako se u njoj nalaze razne ustanove o kaznenim sudobima i kaznenim propisima, kako ce morati zeljeznicki cinovnici kazneno odgovarati, mislio sam, da za to nije trebalo nikakovoga drzavnoga zakona, nego da se je to moglo putem naredbe obaviti, kad se vec segnulo zatim, da se u ta pitanja dira. A danas eto ministar Kossuth sam je priznao, da óe on to putem naredbenim uciniti. Kője tu osnovu od pocetaka procitao, morao se je cuditi, kako se je moglo takova sto danjeti pred ovo visoko tjelo. Danas