Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.

Ülésnapok - 1906-189

330 189. országos ülés 1907 Julius 2-án, kedden. tem, hogy a tárgytól eltért. A szót tehát a képviselő úrtól elvonom. (Élénk helyeslés.) Hódy Gyula: Csak arra várt! Vinkovic Bozo: Molim rijec po poslovniku Mim govoriti o § 221. i 222. Visoki sabore, po § 221. kucnoga reda dana je predsjedniku velika diskreciona vlast, ali je ta vlast ogranicena na stanovite slueajeve, o kojima govori §. 221. Kaze se ovdje, da se ovdje, da se govornik nesmíje odaljeciti od predmeta i ako ga predsjednik dva jDiita opomene da ce mu se treci puta oduzeti rijec. Ako se govornik éuti, da nije kriv, ima po §. 222. pravo appelirati na kucu. Aplicirati cu i na jucerasnji dogodjaj, koji se je zbio samnom. Po §. 221. i 222. bio sam upozoren, prviput kad sam se obazirao na rijesi i izvide dr. Lukinica, a drugiput kad samneplicirao svojemu drugu . . , Rakovszky István : Ez nem házszabály. (Zaj). Hódy Gyula: Tegnap már letárgyaltuk ezt az ügyet. Minden szóelvouásnál ily hosszú házszabályvita ! Bernáth Béla: Ez nem házszabály! Elnök: A képviselő ur kifogásolja, illetőleg nem kifogásolja, hanem felemliti a házszabályok 221. §-át, és arra utalva maga is beismeri, hogy a házszabályok szerint az elnöknek joga és kötelessége, ha a szónok kétszeri figyelmeztetés után a tárgytól eltér, hogy a szót tőle elvonja. Én ugy láttam, hogy a tárgytól eltért a szónok, ezért kötelességszerűen jártam el, mikor a szóelvontam. E miatt^ további házszabályvitának helye nem lehet. (Élénk helyeslés). Rakovszky István: Ugy van, menjünk tovább ! Elnök: Ki következik ? Hammersberg László jegyző: Brlics Vatroszlav ! Brlic Vatroslav : Visoki sabore! Ja sam juöer razlagao svoj predmet i drzao sam se strogo predmeta. Moj naslov opravdan je sa svojom j)reciznoséu, sto je sve ono sadrzano u njem, sto je u samoj zakonskoj osnovi. Kad bi se u visokoj kuci sprotivne strane podigao koji govornik, da kritizira moj predlog, bilo bi mi mnogo lakse isticati njegovu vrijednost i vaznost. Ovako upuéen sam, da ono. sto je u predlogu sadrzano, istaknem jos jedanijuit i da jos onaj precizni nácin bolje ispunim, da dodam jos neke misli, i da svoj predlog jos jace obrazlozim. Ja sam ved juéer u svom govoru istaknuo, da je moj predlog vazan svise gledista, da je predlog, u kojem je sadrzano jedno od najvaznijih pitanja, pitanje nase, íiasih drzavopravnih odnosaja. Ovaj zakón, koji je na stolu visoke kutíe,. ima biti zajedniöki zakón. Poslo je to zajednicki zakón, to valja da se toeno i precizno u naslavu izrazi zajednictvo, da bude u naslovi izreceno ono, sto je kazao u §. 2. nagodbe. naime da se istakne zajednica izmedju kraljevine TJgarske i kraljevine Hrvatske, Slavonije i í)almacije, a to se u mom predlogu kaze na ónom mjestu, gdje se kaze: zeljeznice drzavne kraljevine TJgarske i kraljevine Hrvatske i Slavonije. To je mislim tako vazna i bitna karakteristika, da zakonska osnova, koja lezi na slolu visoke kuce, je jedan zajednicki zakón. Time se izbjegava krivomu tumacenju, da bi se danas sutra moglo reci, da ovaj zakón nije zajednicka institucija nego samo jedoostrana ugarska, a ne ugarsko-hrvatska. Ja sam sa svojim j)redlogom stvar rasvijetljio i sa socijalne strane, jer sam u svom predlogu istaknuo i ono, sto se tice druStvenik odnosaja, u kője mogu stujnti zeljeznicki cinovnici. Neka se jasnoce radi vidi iz naslova, da se u zakonskoj osnovi i o tom vaznom pitanju raspravlja. Ja sam u svom naslovu metnuo prvo, da se umetne: zakón o uvjetiina namjestenja. To sam ucinio za to jer se taj naslov bitno razlikuje od opcenitoga naslova, koji odbor predlaze a uvjeti su fakticrio sadrzani, kao sto smo vidjeli u §. 4. i. 5., koji je upravo onaj najvazniji §. i tu je bas ono glavno pitanje o jeziku. Zatim sam u svoj naslov uvrstio, da se radi o pravu i o duznostima namjestenika i to prema sadrzaju osnove, jer dráim da i to mora do izraza doci. Ja sam isao jos i dalje, te sam stavio da se radi i o karnostnim odnosajima i o disciplinarnoj odgovernosti, tu imade takovib ustanova, kője govore o sudovanju narocito i o sudovisna premda je kraljevina Hrvatska i Slavonija po zakonu nagodbenom od god 1868. autonomna pa obzirom na to mislim da je to trebolo i u naslovu istaknuti. Elnök: Figyelmeztem a képviselő urat, hogy tessék tartózkodni a 68-ik törvény fejtegetésétől. Ha ennek ismétlésébe bocsátkozik, a szót el fogom vonni. (Élénk helyeslés.) Brlic Vatroslav: Ja sam u svom naslovu istaknuo: odnosaji cinovnika i namjestenika drzavnih zeljeznica, te sam naposé htio da istaknem drzavne zeljeznice, da se vidi razlika izmedju drzavnih i privatnih. Ujedno sam naslovu stavio ono, sto je vrlo vazno da se u naslovu nalazi naime, da takodjer se mogu supsumirati ovamo ősim drzavnih poduzeca i privatma poduzeca drzave ili takodjer ina zeljeznicka poduzeéa, koja su podpuno privatna bilo od pojedinaca bilo od drusnava. Kao pravnicima, svakome je od nas poznato, da se bas u naslovu,. u marginalnoj rubrici, sastoji najveca naznost, da se tamo konkretizira i zbija se ono, sto cijela osnova u glavnom dijelu sadrzaje. Zato je gospodo opravdan moj predlog o naslovi. Ja drzim da bi se s one strane visoke kuce s ovim mojim predlogom mogli sloziti jer on se nekosi ni sa stanovistem onim, kője sa zauzela gospoda s one strane, posto je u njemu sve sadrzano, sto je i u samoj zakonskoj osnovi. Ja drzim da su pred-