Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.
Ülésnapok - 1906-187
264 1H7. országos ülés 1907 június 28-án, pénteken. »ugarsko-krvatski« nije nigdje zakonski normiram, nemamo za nj zakonske podloge. Misiim nadalje, da predlog, sto ga je stavio g. Babic neodgovora pravom stanju, jer je on predlozio, neka se kaze: »poduzece kraljevina Ugarske, Hrvatske, Slavonije i Dalmacije«. Ja mislim, da je to jjredugi naslov, ja mislim, da se ne smije nabrajati eitavi niz zemalja, na kője se odnosi taj zakón, pa drzim, da bi s nasega drzavno-jirvnoga gledista najizrazitije i najpreciznije izraíeno bilo, kad bi se u naslovu reklo, da se osnova ova proteíe na zeljeznice »ugarske i hrvatske«. Sa u gledista nasegu drzavopravnoga polozija bio bi toj nakov potpuno korektan, jer bi time bilo jasno izrozeno da tu to zeljeznice dvoju faktora, koji sacinjavoju drzavnu zojednicu hrvatsku i ugarsku. Medjutim, visoki sabore, drugi moj prijatelj g. Supilo stavio je predlog, da se u naslov stavi izraz, da se zakonska osnova tice namjestenika zeljeznickog »poduzeca«. Yisoki sabore, ja dvojim da bi visoka kuóa ovaj jaredlog prihvatila, jer ako i jest cijela kuca za cijelo vrijeme generalne debate stajala na stanovistu, da su zeljeznice jedno poduduzece, ja imáin opravdanog razloga sumnjati, da bi visoka ova kuca jDristala na to. da se ovaj pojani »poduzeéa« ovdje uzakoni. Ja ne nalazim precedensa za to u nijednom zakonu, gdje bi bilo receno, da su zeljeznice poduzece drzave. Do danas takova zakona ne ima, drzim da g. imadu izvjestnih razloga zato, (Tahó je!) a ja mislim, da nisam daleko od tih razloga, ako najme drzim, da razlog lezi u tom, Sto bi se, kad bi se ovaj pojam poduzeca uzakonio, da bi nastale izvjestne konsekvencije i obzirom na namjestenja cinovnika i obzirom na finciranje tóga drzavnog poduzeca. Visoki sabore! S ovih razloga drzim da ne ceté prihvatiti ovaj predlog moga prijatelja, premda, kako rekoh, bilo bi sa gledista vecine ove kuce opravdano, da ga prilivatite. Sto vise, ja drzim, da bi bilo u interesu vecine visoke kuce, da ovaj izraz »j)oduzece« prosiri i da doda rijec »privatno«, jer istoaa onda, kad bi u naslovu samom ta zakonska osnova kazala, da se ona odnosi na namjestenike privatnoga poduzece zeljcznica Hrvatske i Ugarske, onda bi istom, visoka kuca, podpuno odgovorila ónom stanovistu, kője je ovdje zastupala kroz tri tjedna, i onda bi dokazala, da ona sa privatnim poduzecem ozbiljno misli, te da je kádra pojam zeljeznice kao privatnoga poduzeca uzvisiti na visinu kodifikacije. Visoki sabore! Oni ali isti razlozi, za kője sam vec rekao, da u meni radjaju bojazan, da visoka kuca nece stavi ti u zakón rijec poduzece, govore i za to, da kuca nece nukada pristati na to, da se kaze u zakonu: »privatnopoduzece«. Visoki sabore! JSTaslov, kako je danas predlozen, ja odbijam i glasovat cu proti njega. Glasovat cu radi tóga, sto ne zelim, da ovako neizrazito, sto neodgovara biti, postane zakonom, da se stavlja na celo zakona, da se na celo zakona stavlja njesto, sto moze znaciti nesto sama drugo, nego sto ima da znaci. Ja u interesu tehnike zajednickog zakonodavstva ugarskohrvatskoga ne mogu dozvoliti, da se ovaj naslov uzakoni. No, visoki sabore, imám i drugib razloga za to, da se ne prihvati jsredlogni g. Babiőa ni g. Supila. Ne mogu prihvatiti tih predloga za to, jer se ovi predlozi protive vasemu stanovistu, a one predloge, kője ste vi stavili, ne mogu prihvatiti, jer se protive nasemu stabovistu, pa ako bi bilo uzakonjeno jedno ili drugo stanoviste, bilo bi njesto uzakonjeno, sto vrijedja stanoviste jednogaod onoga faktora, koji saciujavaju drz. zajednicu. (Tahó je!) Vis. sabore! U óvom su pravcu nasa misljenja tako razlicita, da ne moze biti govora o kompromisu, o nekom jedinstvenom misljenju, a dok je tomu tako, ne moze biti sklada u ovoj kuci, ne moze iz sklada obih faktora izlici onaj naslov, koji bi shvacanju obih faktora odgovarao. Za to ja, koliko god zelim, da ne bude prihvacen niti naslov odbora niti naslov, kako ga predlazu moji predgovornici, nisam u stanju, da podnesem jedan növi predlog, jer drzim da se time nebi moglo nista promjeniti. U danasnjim nasim odnosajima ne mozemo náci naslova, koji bi nas mogao sloziti, pa zato drzim, da néma smisla niti stavljati kakav predlog glede naslova, te bi u obce najbolje bilo, da se naslov naprosto izostavi. Elnök: Ki következik? Darányi Ferencz jegyző: Zagorác István! Zagorac Stjepan : Visoki sabore! Naslov, sto ga je ovoj zakonskoj osnovi stavio odbor, i koji prihvaéa g. referent glasi: -»Zakonsko osnova o uredjenju zeljeznicke sluzbe.« Kroz ovo cijelo vrijeme, sto se mi borimo ovdje, tko je je pratio ovo razglabanje nase, mogao je razabrati, da mi idemo u prevom redu za tim, da se u toj zeljeznickoj osnovi dade jasno, bistro i nedvoumno izrazaja ónom stanovistu, kője odredjuje drzavni temeljni zakón, koji uredjuje odnosaj izmedju Ugarske i Hrvatske, t. j. nagodba od 1868,, pa za to svakako je razumljivo i jasno, da cemo mi, kad smo se upustili u ovo borbu, takodjer zahtijevati, da se vec kod samoga naslova pokaze jasno i nedvoumno ono, sto se u drzavnom temeljnom zakonu nalazi, da se vidi odmah, da ova osnova nosi karakter zajednickoga zakona. To treba da se vec iz naslova vidi. Ako je ova osnova zajednicke naravi, neka se se ta njezina narav vec u naslovu pokaze, neka se naslov tako preudesi, da bude svatko, tko primi taj zakón u ruke, vec iz naslova vidio, da je to zajednicki zakón.
