Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.
Ülésnapok - 1906-184
184. országos ülés 1907 június 25-én, kedden. 155 ta ustanove o kvalifikaciji zeljezniökih cinovnika ne diraju u ustanove principa nagode, kad dopusta iznimke i ne dira u pitanje sluzbenog jezika, kako se onda moze razumjeti, da zastupnici izaslani po kraljevinah Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmacije stavljaju tako odlucan odpor ovoj osnovi. Ovakovim rargumentom cini ini se, da se hoce pokazati i sugerirati nama, da se tu radi o jednoj maloj, o jednoj sasvim techniekoj stvari, i da samo mi hoéemo da od tóga ucinimo jednu veliku stvar i da smo mi sami krivi, sto tako radimo. Gospodo dopustite mi, da ostavim sada po strani ovo pitanje i da se pozabavim inaló sa pitanjem, kője je uzko skopcano sa ovim pitanjem, pitanjem magjarizajice. TJzmimo, da se tu radi o kojem drugom jeziku, ma kojem god drugom. Pitam ja postovani dome, kako se moze u tom slucaju mimoici jasna ustanova § 70 nagode, kako se moze djelokrug ovoga zabora samovoljno promjeniti mímo onaj temeljni zakón, koji je uvjetom ovoga zajednickoga sabora i kojemu ovaj zajednicki zabor mora zabvaliti svoju eksistenciju. (Tako je!) Kako moze jedno zakonodavno tijelo kője je jednim zakonom uvjetovano, nastojati da skrsi taj zakón. Ne znaei li to, visoki zabore, dovocliti fakticno zemlju i nazu drzavnu zajednicu u izvan pravno stanje. To moáete ciniti ako hocete. To je vasa stvar. Pitam ja, nije li pravo sto mi kazemo, da ni je ova zakonska osnova u svojem sitnom § 5 tako bezazlena, nije takove naravi, da bi se preko nje moglo preci na dnevni red i da bi se ona mogla opravdati sa teknickih i utilitarskih razloga, nego nije li opravdano naprotiv reci, da je ta osnova taku da lekog zamasaja dami, hoéemo li da stojimo na obrani nasih prava i zakonitog kontinuiteta, moramo primiti i podpuni preloma. S pravnog gledista dakle ostavlja sada zajednicki sabor stanoviste prava i stavlja se na stanoviste sile. Vrbanič Franjo: To je rcvolucija. Povic Dusán: To pitanje jezika, kője je sadrzano u ovoj osnovi, koja je u svom pecetku izgledala sasvim bezazlena i o kojoj su mislili magjarski drugovi da óe uciniti svoju duznost sa nekoliko rieci, 5 nekoliko citata iz razlicnih knjiga, to pitanje visoki sabore, moze da uove de dotle, da vi ra ovome putu na kojem ste posli, budete prisiljeni fakticno priznati princip sile. To pitanje zavisit ce o zrelosti nasega naroda i ako nas narod bude vidio teliko pogibelji u ovoj zakonskoj osnovi, koliko mi, ako bude narod isto toliko drzao do temeljno drzavnog zakona, na kojem pocivá nasa drzavna zajednica onda je prirodno, da taj narod konstitucionalnim nacinom, nece nikada ovakovo sta primiti, onda je prirodno, da vi, posto ste se stavili na stanoviste sile, na tom putu i ostatie morate. To je glavni argumenat, koliko sam mogo vidjeti, na koji se vi toliko pozivate i nama sapucete, doci ce vam ovaj za bana, doci c'e vam onaj za bana otjerati ce vas, bit ce razpusten sabor, bit ce vam kao i prije itd. Te je razloge izvolio upotriebiti g. ministar predsjednik kad je ucinio ono, sto od njega nitko nije mogo ocekivati i sto drzim, da u upravilima konstitucionalizma ne stoji, najme da se narodnim zastupnicima, predstavni cima narodnog souvereniteta, eksekutíva zagrozi ovdje sibom kao ucitelj djeci u skoli. Dopustite, visoki sabore, ovo se pitanje ne moze labko riesiti, ali jedno trebaju nasi magjarski drugovi da znadu, a to je da je svaka sila za vremena. Mi smo bili u stanju uzdrzati nekik 30 godina taj rezim, sa kojim nam se sada toliko preti a ipák nas narod, ako je zaista uslijed tóga nazadovao ipák nije propao, a narocito je narodna sviest ostala budna. Ali, ako nas sada pitate, i ako nam prakticno kazete: Ljudi! zar nije bolje, da primite sto mi trazimo, nego da dovodite vasú domovinu opet u stanje nasilja i tiranije. Mi na zalost moramo kazati: Ne! Mi moramo kazati to i onda i ako znanio, da se desava u narodnoni zivotu, da se od jedne generacije trazi. da radje propadne nego da napusti svoja prava. U takvom slucaju ona mora propasti, prije nego ce napustiti narodna prava, jer inace je propao za sva vremena narod. (Helyeslés a jobbközépen.) Visoki sabore! Ljudi i ministri i narodni zastupnici prolaze, prolaze i generacije kője mora da se zrtvuju za odrzanje prava narodnih, ali dok sam narod ne napusti sebe i svoja prava, dotle je sigurno, da ce doci uvijek i uvijek nőve generacije, kője ce znati braniti ta prava i ja drugoga odgovora vrlo postovanom ministru predsjedniku na njegovu pretnju ősim ovog ne mogu dati, nego sam tvrdo uvjeren, da ce nasa domovina producirati vise odpornili generacija, nego ce ib moci podnijeti armatúra gospodina núnistra predsjednika. (Helyeslés a jobbközépen.) Visoki sabore! Dopustite mi u pogledu jezika, da se osvrnem jos na jedan prigovor, koji je ucinjen, ne znam da li oficielno ili privatno sa strane ministra Kossutha. On je kazao, ili se bar govori, da se je tuzio, da su Hrvati jako nevaljani, da su postali objestni, da larmaju i vicu, da nisu mirni i dobri, .. . Vrbanič Fran: Kao oni prijasnji. Popovic Dusán:... a nasi postovani magjarski drugovi pri tom su tuznim i sentimentalnim glasom govorili, to je jó sziv, to je dobro srce gospodina ministra. Mi vrlo zalimo i mi nemozemo da prezalimo, ako smo a u ovoj visokoj kuéi dobro srce g. ministra Kossutba u ma kojem pogledu uvrije dili. Sto ce te vrlo povtovana gospodo, dodju 90*
