Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.

Ülésnapok - 1906-184

154 18b. országos ülés 1907 június 25-én, kedden. őlanovima drugih drustava. Ja drzini, visoki sabore, da se ziveci u godini 1907 ne moze vise bez kazne reakcionarna stvar opravdavati s nacionalnog stanovista. (Helyeslés és taps a jobbközépen.) Drzim, visoki sabore, da paragrafi, koji su u tom pogledu u zakonskoj osnovi sadräani, to jasno dokazuju. Hódy Gyula: Hisz az igaz is! Nemzeti érdek! Popovic Dusán: Ja dezim, da je ispravno sto sam kazao, da se ne moze u danasnje dóba nekaznjeno opravdavati reakcionarne ustanove s nacionalnom interesima. Pod tim ne mislim, da ce gospodin drzavni tajnik Szterényi biti vidljivo kaznjen, da ce doci na jjrimjer u pakao, — njemu je svoj prilici i nebo osigurano (Derültség a jobbközépen.) — nego tim kazem, da svaka reakcionarna iistanova, koja se opra^dava nacionalnim interesima, mora ostati doticnom narodu na stetu, jer reakcionarne ustanove imadujedan preduvjet. a taj je sila, inace se provesti ne mogn. (Elénk helyeslés a jobbközépen.) Hódy Gyula: Dusane! Dusane ! Popovic Dusán: Da ti, sinko, znas, sto ja govorim, ti bi se cudio! (Nevetés a jobbközépen.) Kad se reakcionarne ustanove opravdaju nacionalnim interesima, onda ja pitam postovani dome, da líje iskljucena mogucnost, da ce doci slucaj, kad ce onaj, koji je opravdavao reakcionarne ustanove nacionalnim interesima, biti prisiljen gledati, kako se jaci od njega is istih razloga protiv njega sluzi reakciojom? (Elénk helyeslés a jobbközépen.) To, gospodo, drzao sam, da je nuzno spomenuti u pogledu §. 29, ove zakonske osnove, jer ovaj paragraf redom malo po malo suzava pravo udruzivanja kod zeljeznickih cinovnika, i ja drzim, da su oni u tom pogledu podvrgnuti u glavnom istim pravilima, kao i vojnici, da se íu uopce ne radi ni o cein drugom, nego da se na zeljeznicke cinovnike primjenjuje jednostavno Dientsreglement, pa kao sto oficir ne smije biti ciánom drustva dok ne dobije dozvolu svoga feldzeugmeistera, isto je tako i sa zeljeznickim cinovnicirna po ovoj zakonskoj osnovi, kojima je u tom slucaju feldzeugmeisterom gospodin ministar trgovine. Visoki sabore, jos je izvolio gospodin drzavni tajnik Szterényi u ovoj debati isreci, da imade zakona, koji odredjuju nase pravo u pogledu jezika i da su ti zakoni u tom pogledu tocni. Na to sam slobodan odgovoriti: Ne znam tocno, sto je mislio gospodin drzavni tajnik, őini mi se, da se nije dovoljno jasno izjavio. Na zalost, mi smo sretni da imamo takovih zakona no zaliboze samo na papiru. Isto je to sa zakonskim c 1, 30. od godine 1868 koji dolazi u svezu s óvom zakonskom osnovom. I. taj zakoniski clanak XXX : 1868 po jasnom slovu odnosnih paragrafa zajamcuje politicku individualnost Hrvatske, koja je par excelence sadrzana i do izrazaja dosla u iskljuöivom pravu jezika nasega na teritoriju kraljevine Hrvatske i Slavonije. Taj isti zakón imao je dobru tendenciju, ali argumentima, kojima se sluze obicno oni, koji imaju za sebe silu, koji su jaci, doslo je do tóga, da je u pogledu jezika, zakonski clanak od god. 1868. desavuiran u praksi. No upozorujem ovaj vrlo postovani dom, u praksi nije taj zakonski cl. desavuiran zakonom, nego naredbom. Naredbe mogu stvarati momentano fakticno stanje, naredbe mogu stvoriti i takovo fakticno stanje, kője nije u skladu sa zakonom, ali onaj pravni kontinuitet, koji pocivá na zakonu ne moze nikada biti tangiran, jer ta naredba ne moze nikada imati takovu moc, onaj obseg i onaj domasaj, koji imade zakón. I vi ste vidjeli, da se je dosada s tim naredbana mnogo sto sta promjenilo od pravnoga stanja u stanje fakticno i da je mnogo kojesta drugaííije nego bi trebalo da bude. Nacionalni interes nas, nacionalna snaga nasa trpila je to, morala je to da trpi, jer je bila slabija, ali pred cinjenicom, da se sada pokusa va § 5 tim onu metodu, koja je postojala u praksi i stvarala fakticno stanje prenjeti na pravno stanje i u tom pogledu alterirati pravni kontunuitet, proti toj metodi mora, opet kazem mora, izastlanstvo i zastupstvo kraljevine Hrvatske boriti se sa svim ustavnim sredstvima, koja nam stoje na razpolaganje. Jer, nisu li oni, koji treba da do nőse zakón, dakle zakonotvorci, u stanju cuvati dosadanje zakone, onda se moze cudan pojam imati o njimai zakonima, kője ce oni donjeti. (Tako je!) Zato vami mi dok apelirate na ljubav, apelirate na jorijateljstvo, apelirate na raison apelirate, kako sami kazete na pristojnost i uljudnost itd., velimo, da se na krivom putu nalazite, jer ono sto vi od nas trazit, nije u nasim rukama, jer ono, sto vi trazite da mi napustimo, mi napustiti ne moZemo, ono sto vi trazite od nas, da mi koncediramo, mi koncedirat ne mozemo, jer mi nismo od tóga gospodari, nego je nasa zemlja, nas narod. (Helyeslés és taps a jobbközépen.) Tim sam, gospodo, dodirnuo jedno pitanjeo, kom sam u vise razgovora slusao i kője nije bez interesa. Govorilo se naime ovako. Ljudi, tu se ne radi o sluzbenom jeziku, tu se radi samo o tom, da zeljezniőki cinovnici u Hrvatskoj znadu magjarski. Tom se ustanovoin ne diraju ustanove nagode glede sluzbenog jezika. Mi u to pitanje ne diramo. To ce pitanje raspraviti regnikolarne deputacije. A ősim tóga, vi vidite, da to nije princip takav, koji nosi na sebi karakteristiku drzavo pravnu, nego nosi karakteristiku tebnicku a to veó slijedi iz tóga, jer taj princip dopusta iznimku u pogledu gradskib cestovnili mreza zeljeznickib u Hrvatskoj, i bez obzira na teritorijalnost dopusta i posebne ustanove kod posebnih zeljeznica. I kad sjedne strane