Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.
Ülésnapok - 1906-181
í8i. országos ütés 1907 fceni jezik u Hrvatskoj, nego da se samo odredjuje kvalifikacija za zeljeznicke namjestenike i tü odredjuje se, da je kvalifikacija znanje madjarskoga jezika. Pitam ja g. drzavnoga tajnika Szterénya, neka mi kaze i neka oclgovori sasvin lojalno, zasto se kao kvalifikacija za zeljezniéku sluzbu zahtjeva magjarski jezik? Drzim da se zahtjeva ta kvalifikacija samo zato, sto se stoji na stanovistu, da je sluzbeni jezik kraljevskih drzavnik zeljeznica madjarski. Kad na tom stajalisti nebi bio g. drzavni tajnik Szterény, neznam kako i zasto ne bi dosao do tóga, da trazi kao kvalifikaciju enggleski, franceski, ili drugi koji jezik nego samo madjarski. Ono sto je g. drzavni tajnik kazao, da ce se pored te kvalifikacije dakle uz madjarski jezik traziti i znanje srbskog, ili hrvatskog jezika, to za nas, za prestavnictvo kraljevine Hrvatske, ne znaci nista. Onako, kako je to u ovaj zakonskoj osnovi navedeno i stilizirano, to znaci samo koncesiju prema Hrvatskoj i to lih iz trgovackih i prometnih interesa. Da je kraljevina Hrvatska n bilo kojem odnosaju sa Njemackom, Austrijom, ili sa Franceskom, ili ma kakovom drugom drzavom, dobila bi ona tu istu koncesiju. Englesi to u Indiji davaju urodjenicina ih u interesu prometa. To su dakle koncesije, a razumije, se da ovakove koncesije naprama nasemu jeziku nemogu umiritimene i moje prijatelje, te izazvati prijateljsko raspolozenje napram ovoj zakonskoj osnovi. Stovise, mi vidimo u toj koncesiji degradaciju hrvatskoga ili srbskog jezika, premda ovaj iraade suvereno pravo na poclrucju kraljevine Hrvatske i Slavonije. Hangok: Tako je! Zivio! Pribičevič Svetozar: Gr. drzavni tajnik Szterény, isao je jos i dalje u svojem v razlaganju, isao je i dalje u svojem cudjenju. Cudio se je naime za to, sto mi pokazujemo nekakovo nerazpolozenje prema toj zakonskoj osnovi sa gledista, da je jjovredjen zakonski clanak 1:1868, odnosno zakonski cl. XXX: 1868. Ja neznam, kako gospodin Szterény dolazi do tóga neprestanoga i kolosalnoga eudjenja, ti mislim, da su moji postovani drugovi na ovoj strani visoke kuce nepobitno dokazali, da je povredjen temeljni drzavni zakón, a g. Szterény kao protu odgovor iznio je samo to, da nije povredjen i da nece biti povredjen radi tóga, jer je vlada u ovoj visokoj kuci na usta g. ministra trgovine Kossutha Ferencza izjavila, da taj zakón ne misli i nece vrijedjati óvom osnovom. Dakle iz te izjave misli g. drzavni tajnik da proizlazi, da nagodbeni zakón nece biti povredjen. Sto vise, vlada da je tako koncilijantna, te da je pripravna i u sam zakón ovaj staviti pasus, kojim ce izjava njezina biti potvrdjena. Dakle g. drzavni tajnik Szterény koce, da mi ovjde tri nedelje dana neprestance KÉPVH. NAPLÓ 1906 1911. XI. KÖTET. június 21-én, pénteken. 9 dokazujemo, kako se óvom zeljeznickom pragmatikom povrijedjuju nas jezik, i onda nejedamput da priznamo kato se njom nepovredjuje zakonski clanak I : 1868. G. drzavni tajnik Szterény neznam kakovima nas smatra, ali sa svakako nije nas taksirao visoko, kad se je usudio pomisliti, da bi mi zastupnici kraljevine Hrvatske mogli pristati na ovaka j>onizavanja. Ja cu g. dráavnomu tajniku Szterényu koncedirati, sto jos neznaci nikakovo priznanje, da u pitanju jezika u kraljevini Hrvatskoj polazi jedna i druga strana sa razliéitog stanovista interpretacije nagodbe i da u tom pitanju interpretisanja nagodbe izmedju drzavnoga tajnika Szterénya te mene i mojih drugova postoji razlika. íío g. drzavni tajnik htio bi, da svojom interpretacijom kijesi ovo pitanje, da zajednicki sabor interpretira nogodbu i na osnovu svoje interpretacije mijenja nagodbu. Mi pak na tom gledistu stojimo, da zajednicki sabor néma jarava interpretirati nagodbu niti jemijenjati, jer nagoba nije samo zakón nego je i ugovor. Hangok : Tako je! Pribičevič Svetozar: Sto je zakón? Zakón je jednostrana izjava drzavne volje, pa se moze i jednostrano mi jenjati. Ugovor a pako . . . (Zaj. Elnök csenget.) to je ujedinienje vise volja drzavnili i ugovor, kao ujedinjenje vise individualnili volja, moze se samo na takav nácin mijenjati, kako je stvorem, tj. intervencijom sviju faktora, koji su ga sklopili. Zar se ne radi o promjeni, kad dodje do raznili interpretacija, pa kad se to rijesiti treba ? Ako zastupnici Hrvatske, kao predstavnici jedne strane i zastupnici Ugarske kao predstavnici druge strane dodju do spóra povodom, razlicitih interpretacija, samo jedan nácin moze biti, kojim se moze rijesiti, koja je interpretacija prava, a to je putem regnikolarnili deputacija, onim modusom procedendi, koji je predvidjen u §. 70. nagodbe. Mislim da je to poznato i drzavnom tajniku g. Szterényu, pa kada je on znao za ovakove stipulacije u nagodbi, onda je on da je imao volje za susretljivost prema zastupnicima Hrvatske, kao drzavni tajnik, koji je i zajednicki drzavni tajnik, sto ne smije da zaboravi, morao kazati: ova zakonska osnova o pragmatici dovela je do spóra izmedju kraljevine Hrvatske i kraljevine Ugarske. Zastupnici jedne i druge kraljevine razlicito interpretiraju §. 9., §. 56., 57. i 46 nagodbe. Posto mi u zajednickom saboru nemozemo stati na stanoviste Staatsstreicha mi jenjati nagodbu, dakle nemozemo rijesiti ovdje jezicno pitanje u zeljeznickoj pragmatici, to vlada predlaze, da se predlozena zakonska osnova skine sa dnevnoga reda i da se rijesenje gornjih pitanja uputi kompetentnim faktorima, koji su predvidjeni u §. 70. nagodbe. 2
