Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.
Ülésnapok - 1906-179
448 179. országos ülés 1907 június 19-én, szerdán. jezika, kao sluzbenog u Hrvatskoj ? To znaci magjarskom jeziku dati dominantni polozaj u Hrvatskoj, to znasi da se bez tóga jezika u Hrvatskoj nitko ne inoze da podigne na bilo, kője injesto u sluzbi zeljeznickoj, to znaci korák napred i to zakonski korák napred, da se u Hrvatskoj preko zeljeznicke uprave razsiri gospodstvo magjarskog gospodstva i na ostale dielove javnoga zivota, to znaci, visoki sabore, od hrvatskog jezika napraviti jedan sluzbujuci jezik, jezik nizjega polozaja i jezik rajé, to znaci u Hrvatskoj uvesti ono isto, sto se uvadja u kolonijama, da gospoduje jezik matere zenitje a kao milost sluzi za obicni promet jezik doticne kolonije. Ova zakonska osnova Hrvatsku postovlja n polozaj svaké azijske i australske kolonije. Moram, visoki sabore, da istaknem jednu postidnu cinjenicu, da ova zakonska osnova sama u sebi svojom sustinom ne ide za drugim, nego za tini, da uzakoni onu praktiku, koja se u Hrvatskoj fakticno vrsi. Velim postidnu za to, jer ako vam je usjrjelo to uvesti u nasoj otacbini, poslo vam je za rukoni samo nemarom i nebajem hrvatskih sin ova, koji su imali duznost, da u prvi mab odnia postave svoj vető, i da se do skrajnosti, upravo do zadnje kapi krvi boré proti takvom postupku. Dosadanja praksa, visoki sabore, j>raksa je pretuzakonita, praksa je, koja se vrsila i vrsi redovito uz jirosvjed javnosti. na koju nikada narod, dúsa brvatskoga naroda i volja hrvatska nikada nije pristala. Kad bi danas ova zakonska osnova uz nasu privolu dobila zakonsku moc, onda bi to isto bilo, kao kad netko sam podpise svoju smrt. Sto danas prigovaramo, te smo prigovarali uvjek, no kad bi priznali tu osnovu, sami bi vam dali u ruke najjace oruzje (Hosszantartó helyeslés a jobbközépen.) protiv nas. Sto znaci ovakav jiostupak ? Ovakav postuj^ak i svrha za koljoin ide znaci izrabljivatnje i prevlast naroda nad narodom, znaci zasuznjivnje i zarobl jivanje naroda po naroda, to znaci upravo ubijanje svakoga narodnoga nazvoja i napredka na svim poljima, kao na jiolju politickom i nacionalnalnom, tako na polju kulturnom i gospodarstvenom. Ovakovu zakosnku osnovu prihrvati s nase strane, znacilo bi pogaziti obraz i narodnu east, znacilo bi pociniti barakivij na sebi i na svome rodjonome narodu. Ovo pitanje jezika nije za nas nikakova pusta fraza, ni jirepirka, nikakovo sovinisticko deklamovanje. Pitanje jezika za svaki narod, za svaku drzavu je prije svega pitanje casti i to casti, koja se ne daje ni zasto na svijetu. Kaze hrvatska poslovica sve za obraz a obraz ni zasto. Ovdje jo obraz ona cast, ono sveto i uzviseno. zasto se brani svoj jezik. Primiti ovakovu osnovu s nase strane znacilo bi prekinuti sami sebi svoj »biti«, jer pitanje jezika kod nas je doista pitanje »biti« ili »ne biti«. Svi narodi u svim vremenima jDoklanjali su tomepitanju najvecu paznju i najvecu opreznost. Najveci mislioci svetski jeziku su jiodavali najvecu vaznost. Meni je dosta, da vam spomenem velikog mislioca Humbolta, koji je kazao: Die Wabre Heimath ist eigentlicb die Sprache. A i nas veliki Preradovi; pjesnik, ima pravo kad kaze narodu: Po jeziku clok te bude i glavom ce tebe biti. (Hosszantartó helyeslés a jobbközépen.) Jos je njesto, sto znaci pitanje jezika. Ne samo őast, ne samo biti ili ne biti, vec je to i pitanje hljeva. Jer kad se boce u Hrvatsku, da uvede gospodstvo magjarskog jezika onda to znaci, da se tini boce da uzakoni magjarska praksa, da Hrvatska bude domena, na kokoj imaclu sticati eksistenciju sinovi magjarskoga naroda, znaci, da sinovi magjarskog naroda imadu pravo na teritoriju nase otacbine Hrvatske istiskivati nase sinove. (TaJco je! Taps a jobbközépen.) Ja se nezacam ovdje kazati, da na teritoriju Hrvatske neima mjesta nijednom magjarskom covjeku, kao cinovniku javnoga polozaja i sve one biljada magjarskih namjestenika u Hrvatskoj i one obitelji, kője na taj nácin tamo zivu, jedun krub, koji bi imao biti kruh nasih sinova i nase djece. (Hosszantartó helyeslés a jobbközépen.) Pravo svog jezika sacuvala je Hrvatska do dana danasnjega. TJ to pravo Hkvkrati nije dala nikada dirati, to svoje pravo esozdbnaovela je u potpunoj snagi i u samu gada u izmedju Ugarske i Hrvatske. Nije od potrebe, da se ovim potanje bavim, jer su to vec tako iscrjwvo i ubjedljivo ucinili moji drugovi da bi znacilo upravo, kako Primora kaze more. soliti, kad bi i rjec o tom dalje trosio. Nego je znacajno i za cudo, visoki sabore, da se ovaj istup, ovaj atentat na zivotno pravo Hrvatske dogadja bas sada u ovaj cas. Ja naglasujem »ovaj cas«, pa osobito isticem da bi meni u svako drugo dóba bilo razumljivo ovakove istupanje. Ja naime, visoki sabore, ovakovu zak. osnovu nasao bi posve u skíaclu sa magjarskom psibom, nasao bi u skladu s ónom psihom, koja s bog prenapetib narodnih pretenzija svagdje i svuda hoce, da pokaze svoju volju sa ekspanzivnoscu. Ta volja za ekspanzivnoscu magjarskog naroda nama je dobro jsoznata i doslije dala nam je dosta tóga i previse da osjetimo . . . Elnök (csenget): Kérem a képviselő urat, leg_yen szíves ide fordulva beszélni, mivel a tolmács nem hallja, mit mond a kéjaviselő ur, s igy én sem tudom ellenőrizni. Potocnjak Franjo: Ja bi to razumio, visoki sabore, kao historicku crtu u karakterű madzarskog naroda ali bas za-to, sto biva bas u óvom casu, to se jiostupak sa strane madzarske kvalificira jednom crtom vise, i ta crta daje nam pravo da kazemo definitivan sud ne samo o
