Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.

Ülésnapok - 1906-178

178. országos ülés 1907 június 18-án, kedden. 413 cene na temeljuvog dohodka. Dakle argumenat, da placanje drzavnog poreza daje zeljeznicama znacaj privatnog poduzeca, pobija okolnost sto u austriji a tako i drugdje placaju drz. zeljeznice takodjer porez. Gospodo, nioja su drugovi opsirno razlozili, i istaknuli druge momente koji dokazuju, da zeljeznieki namjestenici drzavni zeljeznica nisu privatni cinovnici. Poduzece, kője ima po drZavnom organu obrazovamo drzavnu upravu i nadzor; poduzece, koji mu namjeste nike namjesta na temelju predloga ministar financija kralj; poduzece, kője trazi od svojih namjestenika, da polazu prisegu kao drzavni cinovnici, poduzece, kője trazi od svojih cinovnika da obavljaju i javno-pravne funkcije kao sto su policajne; poduzece, kője svoje cinovnike stavlja kao jajne cinovnike pod udar kaznenoga zakona; poduzece, kője kapital, kojirn raspolaze, uzima na temelju dozvole parlamenta iz drzavnog budgeta; poduzece, kője ne moze ni jedan milimetar pnige postaviti a da ne dobije dozvole od parlamenta; poduzece, kője je ovisno u nadzoru, upravi i djelovanju od parlamenta; poduzece, kője stoji u pogledu svog djelovanja pod kontrolom j>arlarnenta — to poduzece ima sva obiljezja pravoga drzavnoga poduzeca a néma nijednoga znaka privatnog poduzeca. Babic Ljubo : Tako je, vrlo dobro! Lorkovic Iván: Visoki sabore! Kad bi poduzece zeljeznicko bilo kakovo privatno poduzece, na kője drzava ne bi bila pozvana na osnovu tóga, sto je duzna da udovoljava javnim opce koristnim potrebama, ja mislim, da parlamenat ne bi nikada dozvolio drzavi, da uzdrzava zeljeznice, kője su pasivne, kője padaju na teret budgeta drzavnoga, sto se mora da skujuja áuljevima narodnima. (Tako je.) Ja mislim, da bi parlamenat takovu vladu stavio i pod obtuzbu, kad bi ona na ovako ekonomski neopravdani nácin tratila novac drzavni. (Elénk helyeslés.) Supilo Franjo: Zamukli ste, gdje ste sada ? (Elnök csenget.) Lorkovic Iván: Iz ovoga momenta, sto je drzava duzna da i ovakove zeljeznice uzdrzava, kője su pasivne, no kője ipák odgovaraju potrebama javnoga prometa, jasno izlazi, da drzavne zeljeznice nisu, absolutno biti ne mogu, privatna poduzece, kakvim bi ste vi to poduzece prikazati htjeli hoteci time opravdati i to, sto mimoilazite §. 57. temeljnoga zakona nase nagodbe. Kada nácin obrazovanja, uredjenja, rukovodjenja, uvjeti namjestenja namjestenika, njihovo uzdrzavanje ima sva obiljezja na sebi drzavnoga javnog poduzeca, a ne privatnog, ja mislim da ne hasne nista ako se tom poduzecu radi nekih isvjestnih tendencija hoce dati samo ime privatnog poduzeca. Mozete ga sto puta nazvati privatnim poduzecem, ono svakim svojim momentom pokazuje, da je strogo drzavno poduzece. Horváth József (marosujvári): Nije tako! Elnök (csenget): Kérem, hogy ha a magyar képviselő urak, a kik a magyar nyelv használatára kötelezve vannak, horvát nyelven közbeszólnak, akkor itt nemsokára horvát országgyűlés lesz. Horváth József (marosujvári) : Elfelejtenek magyarul. Lorkovic Iván: Mi vidimo, visoki sabore, kako se postupau zeljeznicama privatnim. Tim zeljeznicama ne postavlja drzavna oblast niti ministar financija, niti kralj namjestenike. Tim zeljeznicama ne namice sredstva drzava, ona im samo daje subvenciju. A te zeljeznice, kője su vecim dijelom akcionarna drustva, namjestaju svojie vrhovne namjestenike zakljuckom javnih skupstina kamo dolaze clanovi akcionari, a ovi namjestaju ostale, ravnateljstvao privatne zeljeznice bilo kője ne postavlja drzava ni ministarstvo nego glavna skupstina dionicara tóga drustva. (Tahó je!) Moja gospodo, kad bi stojala vasa teorija, da su drzavne zeljeznice ugarske privatno jooduzecíe da su u trgovacki registar unesene onda hi stajalo to da im je drzava vlastnik, pa vi sa svojom teorijom svim drzavljanima hrvatskougarskima dajete neko osobsto novo svojstvo. Jer stoji li ova teorija, onda svaki od nas koji se rodi pod sretnom zvjezdom ove drz. zajednice, ne samo da ima srecu, da je hrvatsko-ugarski drzavljanin, nego on j>orodom svojim postaje i ciánom jednoga velikoga zeljeznickoga poduzeca. (Talcoje! Elénk helyeslés) Medju tim ova sreca traje samo tako dugó, dok on ne j^ocme da jűaca javne j)oreze jer od onog casa imade on da nosi i eventualno troskove i eventualne manjke i terete tóga poduzeca. (Elénk helyeslés.) Visoki sabore! Gospodin ministar Kossuth, (Éljenzés a haloldalon.) sto uvijek vicete »Éljen«, kad se spomene Kossuth, (Eljensés a baloldalon.) Kad vi vicete i Kovacevicu, (Éljen Kossuth! a baloldalon.) Kossuth postavio je teoriju po kojoj kad hi stajala, ne bi zeljeznice padale pod udar §. 57. ugarsko-hrvatske nagode ni onda, kad biste ih priznali zbilja drzavnim ne privatnim .poduzecina. Po njegovu paragraf 9. nagodbe, koji cini zeljeznice zajednickim poslom izmedju Ugarske i Hrvatske, ne odnosi se na zeljeznice u njihovoj cjelini, nego samo na pravo koncesija. Visoki sabore! Ja ne znam, kako dolazi g. ministar Kossuth do tóga. (Éljenzés a baloldalon.) Ja ne znam, kako on dalazi do tóga da on samovoljno i na svoj nácin s uzuje smisao nagodbenih ustanova. Ja mislim da gospodin ministar néma pravo (A baloldalon: Éljen!) da pojum zeljeznica koji je jasno izrazen u nagodbi suzuje na pojam koncesija._ Q-ospodin ministar Kossuth (A baloldalon: Éljen!) nive pozvan da to cini i da tumaci, sto se ima pod zeljeznicama razumjevati. Meni se cini, kad bi samo koncé-