Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.

Ülésnapok - 1906-178

414 178. országos ülés 1907 június 18-án, kedden. sioniranje zeljeznica bilo zojednieki posao, da bi to i igricito _ u nagodi bilo ostanovljeno (A baloldalon : Éljen!) Visoki sabore! Dozvolimo medjutim da gospodin ministar Kossuth ima pravo (A baloldalon: Éljen!) Ja pitam kője su konsekvencije odate: Zajednicki posao je samo davanje koncesija. Ako zeljeznice nisu zajednicki posao, onda ja pitam, kako dolazi Hrvatska do tóga, da doprinasa za gradnju zeljeznica svoj doprinos, kao i ra pokrivanje deíicita tik zeljeznica! (Taps. Tahó jeJ)Ali ostanite vi kod ove teorije, mi ju prihvacamo rado, samo onda cemo mi povuci i konsekvencije, pa ce Hrvatska traziti, da joj se povrati sve ono, sto je ona do sad u tu svrhu dala, ordnosuo danas postojeca zajednica glede zeljeznica raskimute pa cemo graditi sami svoje zeljeznice a te nece imati ime kr. ug. zeljeznice nego kako se pristoji: kraljevske krvatske zeljeznice. (TaJco je. Taps.) Supilo Franjo: Tako je, to su konsekvencije vaseg pribat nog poduzeca! Lorkovic Iván: Cim se u tom sporazumimo, da je samo koncesija zajednicki posao, a tjeranje zeljeznickog prometa da nije zajednicko mahom ce nestati i ovoga spóra koji truje danasnje odnosaje izmedju Ugarske i Hrvatske i mi cemo zadovoljni poci kuci. Ali dotle dok se placanje cinovnika te gradnja i uzdrzavanje drz, zeljernica podmiruje iz zajednickog hrv. ug. budgeta i hrvatska doprinosi za te troskove, dotle nemamo nikakove volje, da priznamo, da je samo koncesioniranje zajednicki posao a zeljeznice da nisu. Gospodin ministar Kossuth véli, da zeljeznice nisu zajednicke nego da je zajednicko samo pravo koncesija i tumaci to time sto u vrijeme sklapanja nagodbe nije bilo drzavnih zeljeznica. Ja mislim, da se gospodin Kossuth vara. Kad je skloj^ljena nagodba izmedju Ugarske i Austrije, postajalo je doduse vrlo malo zeljeznica — cini mi se kakvih 125 km., no postojale jesu. A da je ugarska drzava mislika i kanila imati svoje zeljeznice, za to ima jedan jasni trag u onim zakonima, kője vi smatrate svojom svetinjom, u zakonima od god. 1848 koji su stvoreni pod vodstvom Kossutha Lajosa. (Éljenzés a baloldalon.) Medju zakonima od 1848 náci öete i jedan zakón koji govori o zeljeznicama i koji kaze, neka se i dalje davaju koncesije privatnicima za gradnju zeljeznica, no drzava neka one zeljeznice, kője ne bi mogle privatnici izgraditi, a od opceg su interesa, uzme u svoje ruke. Drzava je ovlastena, da uzme zajam od 6 — 8 milijuna ili tu svotu izluci iz javnih tvojih prilioda, i neka ju upotrebi za gradnju zeljeznica, a narocito onih, kője ce spojiti srediste Ugarske sa Eijekom, sa morém. Tako je mislio Kossuth Lajos. (A baloldalon: Éljen!) Surmin Gjura: Sta i Kossuthu Lajosu vicete zivio! (A baloldalon: Éljen!) Lorkovic Iván : Kossuth Lajos nije mogao da pomisli ove drzave bez vlaftitik zeljeznica, samo vi, njegovi sljedbenici, vi se odricete zeljeznica kao drzavno institucije, pa hocete, da ih ucinite privatnim poduzecem. Alida su zeljeznice privatno poduzece, ja vas pitam, gospodo zastupnici kako bi onda zeljeznice mogle biti predmet ne samo sporazuma i nagodbe izmedju Ugarske i Hrvatske, nego i predmet ugovora izmedju kraljevine Ugarske te kraljevine Hrvatske i Slavonije jedne strane, a zemalja zastupanih u carevinskom vijecu s druge strane ? Vi ste klopili na temelju austro-ugorske nagode odg. 1867. savez carinskii trgovacki zak. cl .... a jedan dio tóga ugovara koji se zove: Savezni sadrzava u sebi ustanove o zeljeznici te kaze u tocki 8. Moja gospodo, da su zeljeznice javni drzavni institut, to van dokazuje i to, sto su one predmet medjuradnih zeljeznickih ugovora, a ja mislim, da privatna dobra ne mogu biti nigdje i nikada predmetom medjunarodnog drzavnog ugovora. To mogu biti samo javnopravna dobra. Visoki sabore, ja sam cua argumenat, da je drzi zeljeznica isto tako privatno poduzece kao sto na pr. jedna tvornica. Ja drzim, da i ako svaka prispodoba hramlje ova prisjjodoba hramlje pegotova. Ne moze biti izmedju jednoga i drugoga prispodobe. Ali nesto je sto ce zanimati gospodina Mezőíia kao socialistu: moze biti predmet drzavnog poduzece jedna citava kategorija tvornica ili pace sve tvornice u drzavi. Sad ja pitam bi li mogao koji socialista tvrditi, da su tvornice, kője je preuzela drzava iz javnih gospodarstvenih interesa, da sve drzavljane obskrbi produktima, koji su za uzdrzavanje potrebni, da su ne privatno jjoduzece, da ne nőse karakter javno-pravni ? Gospodo zastupnici, kada bi drzava dosla do tóga uvidjenja da je u interesu javnosi, u interesu javnoga blagostanja drzave, da ona sve tvornice preuzme u svoje ruke, onda bi postaié te tvornice javno pravni instituti drzave, drzavni instituti, drzava bi bila duzna da se brine za ustrajanje tvornica svojih instituta isto tako, kao sto se danas brine za javnu sigurnost, javnu nastavu itd. (Hangok: Tahó je.) Uzmimo kao primjer moja gospodo, da franceska drzava osjeca potrebu, da u javnom gospodarstvenom interesu drzavnom, prihvati Jauresov predlog o podrzavljenju vinograda . . . Supilo Frano: U nas bi uveli onda i u tom madjarski jezik. Elnök : Csendet kérek! Supilo képviselő urat figyelmeztetem, hogy nincs szokásban itt ilyen hangon beszélni. Emödy József: Helyre! Elnök : Méltóztassék a helyét elfoglalni. Lorkovic Iván: Produkcija vina primicem tóga predloga postala bi javne uprave i ova