Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.

Ülésnapok - 1906-178

408 178. országos ülés 1907 június 18-án, kedden. moram iztaknuti, jer u § 17 ove osnove naglasuje se, da vrieme sluzbe ne moze nikada ülje biti od yreniena odmora, ali kad se jedanput u zakonskoj osnovi fiksira i véli da vijeme sluzbeno ne moze biti dűlje od vremena odmora, a ovaj § 26 kaze, da »naj dűlje vreme neprekidne sluzbe« i »najkracije vrijeme odmora« opriedijeluje ministarstvo, to vidimo da kod najduljeg vremena sluzbe i kod najkraceg vremena odmora neima one jednakosti; i ako vrijeme sluzbe i vrijeme odmora po pragmatici ovoj podijeljuje vlada, eksekutiva, onda je ved tim samim cinom ova zakonska ustanova postala iluzornom i dade se izigrati uviek. § 27 predlozencs zakonske osnove podijeljuje zeljeznicarom »pravo« na dopust. Kakav je to dopust i kolik je to dupust, to ste vi culi od mojib drugih predgovornika, a treba baciti samo oko na one velike blagodati, na one silne dopuste od tri, sedam, deset, cetrnajst dana. I tu je velika razlika u klasama, jer vecina onib, koji su trajno obtereceni sluzbom i koji imadu da obave najtezje poslove, imadu pravo na manji dopust, nego oni, koji obavljaju manje sluzbe i laglji rad (Egy hang: sedi se, secli se!). Lukinic Edmund : Sedite samo vi, pa slusajte ijjopravljajte, sta ne valja! Gospodo! §. 28., taj je od ovih 5 paragrafa, koji sadrzavaju »prava« namjestenika i to »prava«. kakova sam imao cast iznijeti. § 28 podaje pravo zeljezniearu, da moze svoju zakonom mu zajamcena politieka prava u svakon pogledu izvräivati. Gospodo, ja sam vec prije iztaknuo, kako je to pravo ograniceno, tako da zeljeznicki namjestenik nesmije da snikim tako reci o javnim stvarima, o stvarima politicke naravi govori, nesmije zaci u druztvo, ako nijenapried vec oznaceno, da se u to druztvo moze doci z dopustenjen ministarstva. Gospodo! Pomislite, kakova pravai politicku slobodu daje zeljezniearina § 28 predlozeno pragmatika kad tomu namjesteniku neprestanc stoji nad glavom kraj markirane politicke slobode Damoklov mae, ako kamo dodje i prozbori koju riec i ako za to vrsbovnictvo dozna, da ce liti kaznjen! Ja sam gospodo ovimé pokusao, da se pridruzim onim prigovorima, onim tegobama, onim razlozima, kője su iznieli moji vele postovani drugovi, kad su se izjavili proti ovoj zakonskoj osnovi te ucinili prosvjed u ime nase domovine, kraljevine Hrvatske. Nastojao sam, koliko mi je samo bilo moguce, da i zam sto sta dobrinesem, k razbiotrenju stvari, ali gospodo, sve sto sam ja kazao, kazao sam vam pod utiskom istine. Ja sam gospodo kazao iskreno sve, sto mi lezi na sreu, sto mi lezi na umu. Ja sam vam gospodo natoeio, kako se kaze, cisto vino, posavsi sa stanovista, da ]e istina uvjek najum jestnija, anareito da je ona najumjestnija i u óvom sadasnjem nasem sporu. Polazeci s ovog stanovista istine, kazem vam da istina, ako je kada komu i neugodna, ako kada i boli, ako kada i razdvaja na momente one, koji istinu tvrde, ali istina kod onoga koji nju stuje, ne moze biti nikada razlogom razdora, ne moze biti razlogom stalnoga nesklada, istina ne moze biti razlogom reakcije naprama onomu, koji ju donosi; nego istina moze biti jedino razlog, da se utre put onamo da se popravi zlo, kője je nastalo s neistine! Gospodo! Kada ja ovakove misli izticem, kada ovakova nacela izpovjedam, koja su me vodila od prvoga casa kad sam ustao, budite uvjereni, da polazeci iz tóga principa, jucerasnje rieci, sto ih je izrekao u ovoj visokoj kuci gosp. ministar predsjednik Wekerle, mislim prém da :

— su bile namienjene nama, da su promasivsi cilj; pogodile drugamo da su pogodile vas ! Ja cu se, gospodo posluziti doslovno riecima preuzvis. gosp. ministra, pa Vam kazati: »Ja vam gospodo, preporucam bladnokrvnost, jer je na nasoj strani oruzje prava i pravienosti. Stakovim oruzjem ne mozete vi izaci nama u susret, jer — kako vidim — vi neprestam sutite«. Gospodo, ako nam se usudjujete gledati u oci i reci, da mi ne branimo prava i pravednosti, i dokazati nam, da vi cinite pravo, onda ceté imati ulogu slobodo umnili ljudi. Gospodo, zeleci mi braniti nasa prava postupate vi tako, da zclite napraviti razpravu nasu ne mogucom, vi idete zatim, da nas usutkate, ali vidite, da smo mi hladnokrvni i ustrajni, a na ovu hladnokrvnost i ustrajnost navikli smo mi u dosadasnjoj nasoj borbi. Na strani bladnokrvnosti mora biti pravienost! a u ime bozanske pravienosti mora nam to biti armatúra, koju upotrebljavamo i za ovaj spór (Zivio!) a upotrebljavati cemo i dalje. Ja gospodo, u ime svoje i mojib vrlo postovanib drugova izjavljam da mi ne uljevamo ülje u vatru, pace priecimo to, a izjavljam, da vrlo dobro poznajemo zadacu, koju nam propisuju (govornik pokazuje rukom) ove Klupe. Ta zadaca sastoji ovaj cas u tim da vas ozbiljno umolim, da u interesu dobrog sj>orazuma Ugarske i Hrvatske, napustite svoj dosadanji postupak, koji ste zapoceli óvom osnovom. (Tahó je! Helyeslés és taps a jobbközépen). Danas upravljam na vas ovu molbu i u ime svojih drugova, a moj polozaj kao hrvatskog izaslanika na óvom zajednickom Saboru nalaze mi duznost, da vas upozorim, ako ova nasa mólba, ako ovaj nas savjet koji opetovano na vas stavljam, nebi imao uspjeba, oprostite, da budete spremni nősíti sve sietne j)oslje,dice, kője ce odatle nastati za vas i za nas! (Elénk helyeslés és taps a jobbközépén.) Ja sam time svrsio, mi ipák prije nego zvavrsim, j^osto je ciela motivacija moga govora isla za tim i posto mi svi idemo za tim, da s se ovaj spór, koji je izmedju Ugarske i Hrvatske nastao óvom zakonskom osnovom riesl na