Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.

Ülésnapok - 1906-178

178. országos ülés 1907 június 18-án, kedden. 403 pa ima treba jedinstvaenost jezika (Derültség a jobbközépen.) Lukinic Edmund: Uz argumenat jedinstvenosti administracije spominje se svase strane i argumenat prakticnosti. Ja mislim da ova vasa tvrdnja o prakticnosti jezika magjarskoga nama mnogo u prilog dolazi. Mislim da zeljeznice kao prometno sredstvo i kao sredstvo kője ima da sluzi obcenitosti, ima prvu zadacu, da upotriebljava onaj jezik koji je prístupacan sto vecoj obcenitosti. U tom lezi pojam prakticnosti, jer tko bi upotriebljavao jezik, koji je samo uzjem krugu prístupacan, za njega se nebi moglo reci da je jjraktican. Gledom na to slobodan sam da varu jos spomenem da uz nas »sacicu« HrvataiSrba, koji zivimo u Hrvatskoj imademo iste brace koja zivu raztavljeno odnas. Imamo brace Slovenaca, pa »njesto« Slovaka, pa ima »njekoliko« milijuna Ceha i Poljaka, pa »njesto malo milijuna« Busa i. t. d. a vidimo da svi ovi narodi koji poticu od jednoga stala velikoga Slavenskoga, mogu hrvatski da razume, jer im je taj jezik sredan, njihovomu slican i prístupacan. Kako je dakle sa vasim argumentom prakticnosti ?! (Ellenmondás balfelöl.) Mozete li vi za svoj jezik takovu prakticnost pokazati! ? Supilo Fran: Nas jezik razumije sto milijuna dúsa! (Ellenmondás bal felöl. Elnök csenget.) Lukinic Edmund: Visoki sabore! Taknut éu se jos i trece tvrdnje vasé, koju vi iznosit protiv nasih opravdanib razloga, a to je tvrdnja, da bi se pripustom hrvatskoga jezika prosirile t. zv. »autonomne koncesije« na stetu vasega prava. Nakon onoga sto sam kazao . . . (Horváth József Marosujvári képviselő horvátul közbeszól. Zaj.) Elnök: Csendet kérek, horvátul beszélni a horvát kójjviselő uraknak szabad, de Horváth József képviselő urnak nem szabad. (Derültség.) Lukinic Edmund: Kad znamo sto vi mislite pod »j>ravima« vasia ma, a Stopod »koncesijama« nasima, onda znamo, koliko vrijedi taj vas razlog naime razlog prosirenja »koncesija« Hrvatske na stetu vasih prava. Dokarali ste to vasim postupkom i óvom vasom osnovom! Visoki sabore! Vec sam bio slobodan spomenuti a spominjem i sada da sve ovo sto je sadrzano u ovoj zakonskoj osnovi a pragmatici, sve ove povrijede, sve su poslijedica vasega iztocnoga politickog grieha . . . (Zaj. Elnök csenget. Halljuk!) Gospodo poslijedica te vasé zablude i vasega grieha o tobozujoj jedinstvenosti ugarske drzave naprama kraljevini Hrvatskoj, je i to, da vi gledate na stanovite politicke naocale s kojima nevidite da ste vi omalovazujuci nasa prava, potiskujuci ih a prosirujuci sebe same, dosli vec tako daleko, da mislite da ono sto ste dosada stekli krsenjem zakona i nasih prava, da je to tako biti. moralo i da je vasé pravo! Gospodo, ja cu biti slobodan, da se n pitanju o uredovnom jeziku na zeljeznicama osvrnem i na ono, sto je spomenuo vele postovani moj drug Modrusan, a i jucer vele postovani g. zastupnik Dr. Bauer, spomenut cu naime njesto iz cega slijedi da je pitanje o uredovnom jeziku na zeljeznicama vec bilo pretresana u visokom óvom parlamentu. Visoki sabore! Bivsí ministar predsjednik g. Széll govorio je o tomu 20—23. sincjea g. 1903. Ja necu da citiram ponovno taj govor, jer necu da time savlacim ovu debatu, nego slam slobodan samo kazati slijdece: Znamo da je gosp. Széll rekao, da je i za cinovnike zeljeznicke na teritoriju hrvatskom obvezatan jezik hrvatski, ne da se ori mogu, vec se moraju snjime da sltize, da je to njihova duznost, jer u Hrvatskoj drudrugomu jeziku mjesta néma. Vele postovani moji drugovi ja nemamo razloga, da glorificiramo bivseg gosp. ministra predsjednika Szella, ali jer je jedna cinjenica koja se priznati mora, da je bivsi g. ministar predsjednik bezuvjetno covjek sjajnih dusevnih svojstava i bezuvjetno dobár magjarski patrióta, jer da tóga bilo nije, nebi se nikada dovinuo one visoke stolice do kője je dosao, pa kad je on bez sumnje covjek duha i urna i kao covjek srca za svoj narod i svoju domovinu mogao izreci one rieci i u óvom parlamentu iznieti svoj nazor o jeziku na zeljeznicama u Hrvatskoj, molim vas dajte se i vi odlucite, pa pristupite uz nazore njegove, kője ste desauvirali óvom osnovom. Visoki sabore! Ja sam razabrao iz privatnog razgovora a i iz vasé stampe, da ősim ovih momenata. kője sam spomenuo i koji vas vode u vasoj protimbi 'nasim zahtjevima postoji jos jedan momenat, a taj momenat jest obziri na vasé javno mnienje. Kad smo jucer u kuoalirama razgovarali s jednim vasim zastupnikom a bio je to velepost. g. nar. zastup Hody Béla, i kad smo mu rekli da mi podniposto popustiti ne mozemo bas ni u ce, odvratio nam je on, da mi to radimo radi nasega javnoga mijenja. Mi smo mu na to rekli: »Ne javno mnijenje, vec zakón i pravo nasenedaju nam cla popustimo.« Govoreci pako o javnom mnijenju moram spomenuti de se svako javno mnijenje temelji na jednom opcem jorincipu j>ravednosti, zakonitosti i da svagdje svako javno mnijenje ljubi istinu, zagrijava se za nju, te brani istinu i pravdu, a zigose nepravdu, i nasilje. Kad to znamo, i kad smo culi sto su gospoda predgovornici snase strane rekli i stosam bio slobodan sada razloziti ja, onda ja molim vas, da vi kazete vasem javnom mnijenju, sve ono sto smo mi ovdje iznijeli. Ako vi saopcite vasem javnom mnijenju sve razloge, kője smo vam iznesli i koji za nase stanoviste govore jasnokas sunce, i tako iskreno, istinito i odresito kako smoto vama kazali mi, pá akovasse osudi, stoste od51*