Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.
Ülésnapok - 1906-178
396 178. országos ülés 1907 június 18-án, kedden. govara zakonskom cl. XXX. od 1868. ngarskoga sabora, u kojim je zakonskim clancima inartikulirana nagoda sklopljena izmedju kraljevine Ugarske s jedne strane i kraljevine Hrvatske s druge strane. Vrlo mi je milo to, gospodo, jer su tim pozivanjein na ovaj zakón, sama ona gospoda priznala, da je ovaj zakón jedino mjerodavan za raz — pravljanje i riesenje ovoga spóra, koji je nastao óvom zakanskom osnovom. Visoki sabore! Kacl to stoji, slobodan sam pitati, sto véli taj zakonski clanak I od 1868. doticno XXX. od 1868. ? Vec u samom uvodu ovog nagodbenog zakona kaze se, da su kraljevina Ugarska s jedinjena s íErdeljem s jedne strane, i kraljevina Hrvatska i Slavonija s druge strane za poravnanje nastavsih medjusobom drzavo pravnih pitanja sklopile »sliedecu nagodu«. Visoki sabore! Vec sam pojain nagode, koji je pojam jednak pojmu dvostranoga ugovora, involvira u sebi jednakost, involvira u sebi paritet jedne i druge ugovarajuce stranke. Vec sam pojam nagode oznacuje, da u casu, kako je ta nagoda pocela bivati sklapana, da u casu, kaka je ta nagoda sklojüjena, i da danas nakon sklopljene nagode, kraljevina Ugarska stoji individualno napram kraljevini Hrvatskoj upravo onako, kako stoji kraljevina Hrvatska individualno naprama kraljevini Ugarskoj; jer samo jednak s jednakim moze s klapati ugovor, nagodu, jer samo jedna i druga strana na temelju principe pariteta po svojoj slobodnoj volji moze njesto predloziti, prihvatiti ili odbiti, ali ono sto je nakon sporazunka ravno pravno utanaceno, onda je duz nőst obih kontralienata, da se to jednako i vrsi. Visoki sabore! Ovo je pojam nagode, ovo je pojam dvostranoga ugovora, a drzim, da se nece náci nijedan elán ove visoke kuce, koji bi bio kadar ovomu pojmu dati drugo i pravno i logicno lice. Kad, gospodo to stoji, i kad se odmah u uvodu nagode kaze, da su kraljevine Hrvatska i Slavonija s jedne strane, i kraljevina Ugarska s jedinjene s Erdei jeni s druge strane sklopile nagodu, ucinile taj dvostrani ugovor, u svrhu riesenja »drzavo pravnih« pitanja, onda je jasno, da su ta dva ugovarajuca faktora jedan drugomu jiriznala, da je jedan i drugi ugovarajuci faktor »drzava«, jer samo drzava sa drzavom moze sklopiti ugovor, kojim se riesavaju drzao pravna pitanja. Visoki sabore! íz ovoga uvoda kao nuzna konsekvencija proizlazi ono, sto je sadrzano u § 1 nagode, u kojem se kaze, da kraljevina Ugarska s jedinjena s Erdeijein i kraljevine Dalmacija, Hrvatska i Slavonija, sacinjavaju jednu te istu drzavnu »zajednicu«, tako naprama ostalim pod vladom Nj. Velicanstva stojecim zemljama, kao üíto i napram inim drzavama. Sliedi dakle iz nagode, visoki sabore, koju sam malo prije bio slobodan citirati, sliedi iz pojma nagode, iz jiojnia drzavnog ugovora, sklopljenoga u svrhu riesenja drzavo pravnih játanja, da vec po tom pada oznaka drzave na Hrvatsku kraljevinu upravo tako kao i na Ugarsku kraljevinu. Dokaz sljedi iz ovoga teksta, gdje se kaze, da Hrvatska sa Ugarskom stupa u jednu drzavnu zajednicu. Drzavnu zajednicu moze opet da sacinjava, da stvori samo jedna drzava s drugom drzavom. To je jasno i ne moze jedna drzava sa jednim kompleksom neopredieljenoga drzavo pravnog znacaja sklopiti jednu drzavnu zajednicu. Drzavna zajednica moze postojati samo izmedju dva jednaka faktora, od kojih svaki pojedini mora imati i ima za sebe oznaku dräave. I gospodo, cim vec zakón kaze, da se izmedju kraljevine Hrvatske i kraljevine Ugarske stvaea óvom nagodom jedna drzavna zajednica onda vec po samoj rieci »zajeclnica« pada ona zabluda vasa, pada ona teäka pogrieska o jedinstvenosti ugarske drzave, jer vec po samom gramatikalnom tumacenju rieci »jedinstva« i »zajednice« vidi se, da ovaj izraz zajednica sadrzan u tenielj nomi za obje strane obvezatnom zakonu. nagodi, obara pojam sadrzan u rieci »jedinstvo«. Da je tomu tako, bit cu slobodan upozoriti na dalnju alineju § 1 nagode, gdje se véli, da se ta zajednica stvara tako naprama ostalim zemljama, koja su zastupana u carevinskom viecu, odnosno kako véli nagoda, naprama ostalim pod vladam Nj. Velicanstva stojecim zemljama, kao sto napram inim drzavam. Visoki sabore! Ova zajednica po ustanovi § 1. temeljenog vaseg i naseg zakona postoji gledom na kraljevinu Hrvatsku i kraljevinu Ugarsku samo prema ostalim pod vladom Nj. Velicanstva stojecim zemljama kao i napram inim drzavama, a najirama samim sebi neima drzavne zajednice, i kraljevina Hrvatska individualno stoji napram kraljevini Ugarskoj onako, kako individualno stoji kraljevina Ugarska naprama kraljevini Hrvatskoj, samo uz tu duznost, da kraljevina Ugarska i kraljevina Hrvatska vrse ono sto su tom nagodom za zajednicke poslove svoje utanacile. Visoki sabore! Za oznaku drzave, za ovu oznaku naprama kraljevini Hrvatskoj ja necu da sizem daleko u proslost, ja necu ici daleko, necu narocito ici u ona vremena u kojima vidimo kraljevinu Hrvatsku sa svim atributima jedne drzave, u ona vremena kad jos vas, gospodo, ovdje nije ni bilo, kad se za vas ovdje nije ni znalo, neéu da povjesti u ruci dokazujem, da je kraljevina Hrvatska drzava, jer pustati se u takova dokazivanja znacilo bi dokazivati, da je sada dan, a nije noc. Ja cu se drzati nagode, naseg temeljnog i za obje stranke obvezatnog zakona, dráat cu se ovog zakona zato, jer se gospodo, vi na njega pozivate i rabite ga
