Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.
Ülésnapok - 1906-177
177. országos ülés 1907 június 17-én, hétfőn. 363 opet imali podpuno pravo, jer mi trazimo samo to, da hrvatski jezik bude sluzbeni jezik na zeljeznicama u Hrvatskoj, a na tom teritoriju neima drugog sluzbenog, néma drugog drzavnog jezika, nego jezik hrvatski. Ali da capo kad je vec govor o suvlastnictvu, dozvolite mi, da nesta mi mogred spomenem: Ovaj condominium, ovo sublastnictvo na zeljeznicama takovo je, da Magjari imadu najmanje razloga na taj condominium se potuáiti. Ta oko 50 milijima ulozeno je u te zeljeznice posebnog brvatskog novca, najme iz krajiske investicionalne zaklade i za taj novac ne placaju se nikakovi kamati, a druge koristi vuce Ugarska. . Mi ne dobivamo od poreza zeljeznica, onaj dio, koji bi nas po tangenti isao, a tarifalna politika tako je udesena, da sluzi samo interesima magjarskim. Da viditno samo dva, tri primjera. Ako na primjer trgovac iz Karlovca naruci kakovu robu iz Savskoga marofa, kod Zagrcba, daljina je 64 kim. Ako taj covjek hoce da uziva tarifalne pogodnosti, mora tu robu najprije slati iz Savskoga marofa na Bieku, dakle 240 kim., onda ta roba mora se vratiti iz Eieke opet u Karlovac, opet 176 kim., i tako ta roba nrjesto 64 kim. mora putovati 416 kim., samo zato, da se poluci tarifalna pogodnost. Ako covjek recimo iz Osieka hoce da salje robu u Bosnu i hocé da uziva tarifalni pogodnost, mora tu robu najprije slati u Pestu, a iz Pesté ide roba u Bosnu. G-ospodo, to sve znaci, da se posluzim kod nas poznatim vicom, u tom condominiumu je sav dominium magjarski, a nama ostaje samo 9. Kohn. Ali visoki sabore, g. Nagy obdija odlucno svaku misao u condominiumu. Tu ne moze biti govora o kakvom suvlastnictvu, condominium, véli g. Nagy, jer je to jedinstveno vlastnictvo krune sv. Stjepana, kao sto je jedinstvena i drzava krune sv. Stjepana. Mi smo se, gospodo, tini primakli samomu izvoru, iz kojega izviru gotovo sve pomutnje iz medju nas i vas, iz kojega je jamaöno izasla i ova teska i gruba povrjeda krvatskog naradnog i drzavnog jirava i temeljnog zakona od 1868., povrejeda, koja se nalazi u § 5 predlozene osnove o pragmatici zeljeznicara. Vrjedno je dakle, da se osobitom pomnjom poglenamo i ovo umovanje gosp. Nagya. Jedna je jedinstvena magjarska drzava, jedna jedinstvena drzavna misao. A sto cinimo mi, mi hrvatski zastupnici. Mi, kaze g. Nagy isto je majzalostnije mi, koji smo vas podupirali u borbi za ustavna prava, mi idemo svojim pretjeranim zahtjevima tako daleko, da njima hocemo da istjermo magjare iz hrvatskog teritorija i da na tom teritoriju bude sve mailje onoga, sto bi moglo opominjati stanovnike ovoga teritorija, hrvatske i Slavonije, da on pribada Magyar-Orsagu. Da nas dakle od tóga odvrati, dvoje nam g. Nagy stavlja na srce, privezuje na dusu. Prvo, kaze, neka se ne prestano ne bunimo protiv jedinstva krune sv. Stjepana, protiv magjarske drzavne misli. On se cudi, kako grcevito se mi drzimo doslovne interpretacije rieci zajednisa, közösség, koja u § 1 nagode dolazi, jer se tamo jasno i glasno kaze, da je to jedna te ista drzavna zajednica, samo jedno da je i drzavljanstvo. Tu je gosjwdin Nagy podlegao cuoston, to on sin strojednice, kako se sam zove, véli, kad predjem Dravu i dodjem u svoj rodni kraj, ja sam ondje kod kuce, i hoóu da budem kod kuce i svaid magjar kad predje preko drave moze reci, da je ondje kod kuce. Drugo Sto nam na srce stvavlja g. Nagy, jest ovo: Magjari dali su nama Hrvatima tako sirpku autonomiju, da nam je zavide i Poljaci i Cesi i Slovenci, pa nas opominje, neka ne zlorabimo taj dar magjarski, neka ne stvaramo TI svojoj autonomiji takove ustanove, neka ne upotrebljavamo takav postupak, koji ne samo da se protivi magjarskoj drzavnoj misli, vec znaci upravo iztiskivanje Magjarstvo. Visoki sabore! Koliko rieci, gotovo toliko izazova, gotovo toliko udaraca u lice istini i pravdi. Da zacnemo s onim, cemu se g. Nagy toliko cudi, naime da zacnemo s tumacenjem i intrepetacijom rieci zajednica, koja se nalazi u §. 1. nagode. Gosp. Nagy cudi se nasoj interpelaciji, cudi se nasem grcevitom drzanju ove rieci. Nesta mora ipák biti u toj rieci i ja mislim, visoki sabore, da je u toj jednoj jedinoj rieci toliko tóga kazano, da bi Magjari tezke milijune dali, da bi se ta riec iz nagode izbrisala a mi ju nebi dali izbrisati za sve blago ovoga svieta. Nesto mora biti u toj rieci. TJ zakonu se nerali jileonazam, nego se najjednostavnije stvar izrece, kako se samo moze, i sada nastaje pitanje. zasto §. 1. nagode ne kaze, da je Hrvatska i Ugarska jednu drzava, za sto kaié da je to drzavna zajednica. (Egy hang: Za to jer su to dvie driave.) Zajednica ne nastaje nikada, od jednoga, zajednicu ne cini jedan, nego dva, a drzavnu zajednicu dvie, najmanje dvie drzave. Ali zar se ne nalazi, véli g. Nagy u tom paragrafu izricno: Jedna te ista drzavna zajednica. Jest, nalazi se jedna te ista, ali ne magjarska drzava, nego drzavna zajednica i nastavlja se u §. nagode: Jedna te ista drzavna zajednica tako naprama ostalim pod vladom Njeg. Velicanstva stojecim zemljama, kao sto i naprama inim drzavama, a to g. Nagy nije vec citirao. Ovaj dakle paragraf kaze, da je Ugarska i Hrvatska jedna drzavna zajednica, jedna te ista drzavna zajednica prema ostalim zemljama pod 46*
