Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.

Ülésnapok - 1906-176

326 Í76'. országos ülés 1907 június Í5~én, szombaton. zagorskoj zeljeznici nesto brza vozna, jer danas je vozna neprilicna i za putnike i za trgovinu, pa bi trebalo posebne teretne vlakove i posebne osobne. A na pojedinim postojama ne bi putnici trebali dugó cekati i mogla bi se postici brzina od 45 km. Nadalje ima na zeljeznicama ko sto sam prije sponienuo jako malo vagona pa na toj zeljeznici sada pak narod ide na prostenje majki bozjoj Bistrickoj, néma gdje da se voze ljudi, nego uvagonima za maovu. Za sto se ne bi dogragila nadalje pruga od Krapine do Lupinaka, sto je na Hrvatsko-Stajerskoj medji ? Tóga ima samo 14'5 km. Potreban novac osiguran je po interesentima i opcinama i. t. d., a mi ipák vidimo da ne moze doci do te gradnje. Zasto ? Moze biti jer se bojite konkurencije iz Austrije ? To je nesnosna politika, da mora paziti jedan na drugoga, da Austrija ne bi sto odnesla ili obratno. Na tom se gresilo, a to je mnogo prometu skodilo. Isto tako ne bi trgovine skodilo, kad bi se produzija zeljeznica is Kranjske od Metlike prema Karlovcu, koja je tako rekuc vec gotova ali vasé vlastodrsci bője se da ne bi Rijeka bog zna kakvu stetu imala. I tako se mnogo i mnogo grijesi, a to je sve sto bas spada ovamo ili sto se tice ove politike povreda kője se ovako ciné. A napokon gospodo, morali bi se misliti i na to, da se za regulaciju rijeka nesto ucini. Tim bi se i promet na zeljeznicama mogao u drugi pravac svesti. Spomenut éu vam gosjsado reskript Njegovog Velicanstva koji jos godine 1876 bio izdan na ces. kr. glavno zapovjednistva u Zagrebu o reguláéi ji Savé ustanovljuje medju ostalim i to da se pri hódi od prodaje starogorice iz krajiskih drzavnih suma upotrebiti imadu u izsusbe i naplave u Krajini. Zapovijedile su se neke predradne kako bi se posao zapoceo . . . Egy hang (balfelöl): Hangosabban kérjük! Modrusan Gustav: Kad bi se nase rijeku uredi le, bilo bi to od neizmjerno vrijednosti i za zeljeznice a trgovina vodom bila bi jeftinija nego zeljeznicom posto moze ladja vise tovariti. Na taj nacio dalo mi se mnogu i mnogo ucinit u prilog zeljeznica, kad bi se rijeke uredíle tako, da ne bi bile podvrngute pojuavama, kao sto zaliboze jesu. Elnök (csenget): A vasúti tisztviselők pragmatikájával a folyók szabályozása nem függ öszsze. Konstatálni kivánom, hogy másodszor figyelmeztetem a képviselő urat, hogy a házszabályok értelmében a tárgynál maradjon. A harmadszori figyelmeztetés a szó elvonásával lesz kapcsolatos. (Helyeslés bal felöl). Modrusan Gustav: Molim gospodine predsjednice, mali odmor. Elnök: Az ülést 5 perezre felfüggesztem. (Szünet után.) Elnök: T. ház! Az ülést újból megnyitom. Kérem a szónokot, méltóztassék beszédét folytatni. Modrusan Gustav: Visoki sabore! Sad cu preci da razlozim pojedine paragafe ove pragmatike, kako ju ja shvacam. TJ §. 4. ima ustanova, da se samo onaj prima u zeljeznicku sluzbu, koji je ugarski drzavljanin i koji znade magjarski. Ja vrlo zalim, sto néma ovdje drzavnog tajnika, da bi mozda sto cuo od njega, jer ja bi ga rado pitao, posto mi imademo kod zeljeznica svakojakih sluzbenika, na primjer u gradovima, gdje su zeljeznice vise razgranjene, gdje imade vise radnistva, vise zeljezmckih cinovnika i njihovih obitelji i djece, a ovi onda imadu tako zvanog zeljeznickog liecnika. Ja bi rado znati, dali ovi zeljeznicki. liecnici spadaju takodjer medju takove zeljeznicke cinovnike. Moze biti i ljekarnici spadaju medju takove zeljeznicke cinovnike, jer i oni pruzaju tim zeljeznicarima lijekove. üado bi znati, dali i ti svi moraju znati magjarski. Ja kao ljekarnik znadem dobro, da u Hrvatskoj ima, bar kod mene u Karlovcu zeljeznickih, koji ne znaju ni slova magjarski. Eecimo, da ovaj zakón bude prihvacen i da taj liecnik, koji vec od njekoliko godina obavlja sluzbu kod zeljeznice, mora na jedanput znati magjarski, pa ée mu se opredjeliti rok, da nauci magjarski, mislim rok od tri mjeseca, kada mora poloziti prsegu. Nebude li taj liecnik mogao ili htio, da nauci magjarski, sto ce onda biti. Po ovoj zakonskoj osnovi, kad one bude zakonom, sto danas jos nije, morat ce ovaj liecnik biti odpusten. Sada ja pitam, kako ce se kod nas, osobito u gradovima obavljati liecnicka sluzba, jer kod nas nije magjarski jezik drzavni, a niti se magjarski jezik govori. a imade i velikih postája, u kojima ima mnogo zeljeznickih cinovnika, sluzbenika i radnika, koju imadu svoje djece i obitelji i koji bi prema ovakovom zakonu mogli ostati bez liecnicke pomoci, jer se zahtjeva po óvom zakonu, da liecnik mora znati magjarski, a takovog niste kadri u Hrvatskoj dobiti, pa ako bi ga i dobili, taj opet nezna hrvatski, nezna jezika zeljeznicara i njhove djece, koja vecinom govore hrvatski, jaa ako bi takvog liecnika narucili iz Magjarske, nebi on mogao za ovako malu placu obavljati tu sluzbu, nebi mogao s time zivjeti, jer ako se nevaram, kod nas dobivaju i liecnici za tu svoju sluzbe 400 for. na godinu. Molim vas, bili vi nasli toliko liecnika u Ugarskoj, kője bi poslali u Hrvatsku radi zeljeznica i koji bi htjeli za 400 for. obavljati tu sluzbu. Zar to nije jedan kuriózum, metnuti ovakova sta u zakonsku osnovu. Zar vi ne mozete predvidjeti na kakove poteskoce ceté doci, kad ova zakonska osnova rostane jedanput zakonom.