Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.

Ülésnapok - 1906-176

324 176. országos ülés 1907 június 15-én, szombaton. Ovako se ne stvara prijateljstvo izinedju nas i vas. Svi se tuzimo na skupocu. Vi svojima idete na ruku tíme, sto dajete seljaku zgodnu priliku, da moze zeljeznicom dovesti vam amo ziveza. Da vi to ne cinite skupoca bi bíla jos veca. A zasto ne date i nasem seljaku priliku, da moze zivez u grad zgodno dopremati? On mora da upre siroma svoju brentu na ledja, pa putuje dva-tri sata pjeske, izgubi mnogo vremena, podere cipele itd. Sve niu su tome krive nestretne prometne prilike, dodjete k nama pa ce te vidjeti, da je zbilja tako. Vidjet éete, kolika je skupoca u Zagrobu, Karlovcu, Sisku i drugim a ujedno éete se uputiti u ostale nase odnosaje, pa ceté drugiput drugacije osnove na stol ove oke kuée. Imao bih da vam jos pripovjedam, kako se postupa s tako zvanim zeljeznickim pouzecem. Trgovci i obrtnici, kad sto salju, salju pouzecem, no dugó treba da dodju do novaca. Kad bi se tu radilo nuznom brzinom, nebi se moralo éekati do'ítri tjedna, a i pristojba, kuju si zeljeznicka uprava zaracuna za nase je prilike mnogo prevelika í drugdje se zaraeunavaju pristojbe ali procenat im nije nikada tako vélik. Terifalna politika vasa za Ugarsku je kud i kamo bolja, negoli za nas, a to nas ubija. Potreban bi bio i prometni vjestnik za Hrvatsku, koji bi donasao vijesti o terifalnim j)olaksicam j>rema éema bi se nasi trgovci i obrtnici mogli ravnati. Vi imate takov vijestnik: »Vasuti és Közlekedési Közlöny«, no taj nama nije pristupacan, jer izlazi samo na magjarskom jeziku. Neopravdaniu vasú terifalnu politiku tesko osjecaniu nasi gradoi kao Karlovac, Sisak i drugi. Sisak je jedna od navaznijih nasih tocakabar to je nekad bio, no usljed zloceste tarifalne politike, taj je grad u trgovini svojoj mnogo stetovao. Vidimo da je ona roba, koja ide iz Siska zeljeznicom na Bieku, mnogo skuplja, nego li ona iz Barca, ma daje Sisak Eieci blize od Barca za svoji 114 km. Pa kako ce onda nas trgova.c robom konkurirati kad ste vi tarife tako udesili , . . Elnök: Kérem at. kéjjviselő urat, Horvátország kereskedelmi viszonyait és a Sziszek város tarifális politikáját érdeklő viszonyok érdekesek lehetnek, de nem függnek össze a javaslattal. Kötelességem a házszabályok szerint figyelmeztetni a képviselő urat, méltóztassék magát a tárgyhoz legalább némileg tartani, (Helyeslés.) különben a házszabályok teljes szigorát azonnal alkalmazni fogom. (Helyeslés a baloldalon.) Modrusan Gustav: Molim gospodine predsjednice, ja bas nisam tako nílad parlamentarac, da nebi znao, sto se smije govoriti u generalnoj debati . . . Elnök: Figyelmeztetem a képviselő urat, hogy általános lévén a vita, csak általánosságban lehet a javaslathoz szólni; de a magyar törvényhozás sohasem értelmezte az »általános« szót ugy, hogy itt mindent össze lehessen hordani egy pár óra alatt. ( Felkiáltásolc a baloldalon : Vgy van ! Tücslcöt-bogarat összehordanak !) Tessék magát a tárgyhoz tartani és a bíráló kifogásait általánosságban előadni, különben kénytelen leszek elnöki jogaimmal élni. (Helyeslés balfelöl.) Modrusan Gustav: Ja cu se drzati gospodine predsjednice stvari. Preci cu na §. 4. predlozene zakonske osnove. Po §. 9. nagode vi kazete, da zeljeznice ovamo ne spadaju, jer da je to privatno poduzece. Vi kazete da su privatne odnosno drzavne vec prema tomu kako je vama od koristi. Kad su kod nas izbori, onda su vaSi cinovnici drzavni cínovnici i kao takovi uneseni u izborne listine. Ja sam imao prilike da reklamiram, da se ti cinovnici brisu iz izbornih listina, jer da su privatni cinovnici, pa sam te reklamacije podnio stolu sedmorice. No stol sedmorice za Khuenovo vrjeme potvrdio je to sto su ovi uneseni u izborne listine, pa su tako na jjrimjer u Vrbovskom glasovali svi,moguci zaviraci, zapiraci bravari itd. njih od prilike stotina. Tamo su vam dakle bili drzavni cinovnici, a sad su opet privatni cinovnici §. 9. nagode izricito kaze, da su zajednicke poste i financije nego i zeljeznice, pa ako onda i nije bilo, kako Kossuth kaze u Hrvatskoj zeljeznice neima sumnje da se ipák i na njih mislilo. §. 57. nagode kaze, da je sluzbeni jezik na teritoriju Hrvatske i u zajednickim uredima hrvatski. Jasnoje kao sunce, da mi ovdje branimo nista drugo, nego sto zakón kaze. Ja se cudim kako, je ova zakonska osnova mogla doci na stol ove visoke kuce. Nas hrvatski ministar imao je duznost da brani pravo kraljevine Hrvatke. Kad bi hrvatski ministar bio danas na nasem stanovistu, mislim da ne bi trebalo dugó razlagati i govoriti o ovoj osnovi, jer bi se to sve dalo sporazumno urediti. Zar zahtjevati vi od Hrvata da moraju uciti madzarski ili hocete da posiljate na zeljeznice u Hrvatsku toliko cinovnictva iz Ugarske, kője ce madzarski govoriti? Zar nemislite na to, zar bi moglo koristiti i vama i nama, kad bi ostali na temelju zakona. Ovo sto se sada hoce, to je protivno §. 46. nagoda, koji trazi da se domaci sinovi namjeztaju kod zajednickih ureda i poslova, pak zahtjeva da se i kod sredisnje vlade za hrvatsko-slavonske odsjeke, koji se ustrojiti imadu takovi cinovnici namjeste, koji su Nasi domaci sinovi ili znadu hrvatskih jezik. Po óvom paragrafu vi ne mozete ni zahtjevati, da zeljeznicki nasi cinovnici imadu znati madzarski bilo to privatno poduzece ili drzavno. Znali bi oni madzarski, kad bi vi svoju duznost izvrsili a ne kad bi ovako radili, kako se danas postupa. Zar ce se náci danas Hrvata koji ée' ici u zeljeznicku slulbu ? Znam da imade nekoliko Hrvata koji bi radu stupili u zeljez-