Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.

Ülésnapok - 1906-175

175. orstágos ülés 1907 június íí-én, pénteken. 273 osvanuo, hoce líu kuci pod veeer omrknuti. (Helyeslés.) I za to, gospodo moja, kazáni, da gospodin zastupnik nije trebao izlaziti s onakovim prigovorom, s ontakovom argumentacijom da nas prikaza kao tobozé neke reakcijonarce. Mi smo u ovo kratko dóba nasega parlamentarnoga rada kod kuce pokazali, kojim pravcem zelimo da idemo, pokazali smo, kakovim duhom zelimo i tezimo da kod nas budu provejavane zakonske osnove, pokazali smo, da zelimo, da dademo nasemu narodu ustuvnu slobodu, da stvorimo ustavne garancije, kako bi se narod mogao razvijati, i kako bi i njegova rijec mogla u Hrvatskoj do potpunog izrazaja doci. Surmin Gjuro : Zakón o stampi jos uvijek nije sankcijoniran! Budisavljevic Bude : Kadmi tako radimo, nije na nama krivnja za to, kad nesto stvorimo u najirednom pravcu, sta nam se ne da predsankcija ili, ako nam se i dade predsankcija, onda se ne desankcija, ili, ako se dade i jedno i drugo, onda se dogodi nezgoda, da se stvar zadrzi ovdje. (Helyeslés.) Surmin Gjuro: Zaboravi se! Budisavljevic Bude: Mi tomu, postovani dome, kao sto rekoh, nijesmo krivi, pa tako ne mozemo odgovarati ni za ono, sto se je jiroälih godine dogadjalo sa socijalnim demokratima, jer smo u istom polozaju bili i mi. Ali ja cu, postovanog gospodina zastupnika Mezőfia upozoriti na to, da bi on, kad je takovim osvadama i napadajima istupio protiv nas, bio morao malo bolje otvoriti oci, pak bi vidio, da u njegovoj otacbini imade ipák vise socijalnih nemira i socijalnog nezadovoljstva, nego li kod nas. On dobro znade, da je u Ugarskoj doslo do otvoronih socijalnih revolta u godinama 1891, 1894, 1897, 1898, i kasnije. On bi o tom morao dobro da vodi racuna i morao, bi da trazi tomu jadu lijeka. Jer, gospodo moja, svakako je to cudna pojava, da do takovih nemira u Ugarskoj vrlo cesto dolazi. Drzavna vlast nije prema ovim pojavama ostajala s krstenih ruku, vec je gledala, da im izidje u susret svojim jiutem i nacinom. Gospodim Mezőfi znati ce dobro, kako su socijalni demokrati progonjeni, kako su u tamnice bacani, kako su staniparski njihovi jirodukti plijenjeni i unistavani morao bi barem znati da je samo od 13. juna godine 1897 pak do 31. decembra 1898 izreceno u svem u Ugarskoj kazni slobode n trajanju od 171 godine 83 dana, (Derültség a- joboközrípen.) da je izreceno kazni globe u iznosu od 16.752 forinta, (Nevetés a jobbközépen) a ősim tóga je 259 radnika bilo zatvoreno i duze vremena u istraznom zatvoru camilo. To bi morao da znade i gospodin ces. kr. demokrata i gospodin ces. kr. socijalni demokrata Mezőfi. Kad tako stvar stop, kad su takove socijalne prilike u KÉpvn. NAPLÓ. 1906—1911. x. KÖTET. Ugarskoj, ja mislim da bi ocekivati bilo od danasnje vlade da ce koliko toliko gledati stati na put tomu jadu i nevoljama. Medjutim, gospodo, sto dikla navikla, pak tako i danasnja vlada u tom poglodu radi, kao sto i predhodnice njezine. I danasnja je vlada donijela i zakonsku osnovu, o kojoj sam, eto, govorio, o celjadi, donijela je i ovu zakonsku osnovu, a sve te zakonske osnove, sto se tice duha i napredka, sasvim odgovaraju zakonskom cl. II : 1898. o uredjenju pravnib odnosa izmedju poslodovaca i poljskib radnika, koji opet nije nista drugo nego j^ogorsana izdanje V. odsjeka zak. cl. XIII : 1876. A gospodo moja, kao sto znate, ima u Ugarskoj tri vrsti radnika. To su celjad, zatim oni, koji se na mjesec pogode, i nadnicari. Elnök: Kérem a képviselő urat, méltóztassék a tárgyhoz közeledni,- A képviselő ur már egy órája beszél körülbelül és azóta a tárgyhoz úgyszólván még semmit sem szólt, Budisavljevic Bude: Postovani gospodine jH'edsjednice, moja je namje na, da prikazeni kakav socijalmi duh provejava uopce zakonodovstvo u Ugarskoj, a naposé i ovu zakonsku osnovru. (Helyeslés a jobbközépen.) Hocu da do kazein, da i zakonsku osnovu o zeljeznickoj pragmatici provejava isti duh kao i ovu zakonsku osnovu, da se i u njoj zakonskoj osnovi ogledava reakciouarstvoi I za to sam bas kazao. da me osnova o zeljeznickoj jDragmatici u jednu ruku nije u tom poglegu ni najmanje izmenadala, jer sam znao, kakovo je socijalno zakonodavstvo uopce u Ugarskoj. Za to dram, da je ovo najbolji dokaz, jer je ovo sve jedna cjelina, pa kad govorim o sici a jonalnom duhu, koji vlada u ugarskom zakonodavstvu, ne jDrelazim granica, kője meni kao govorniku jiripadaju. (Helyeslés a jobbközépen.) Elnök: Figyelmeztetem a képviselő urat, hogy a házszabályok 222. §-a értelmében az elnök által tett figyelmeztetés vita tárgyává nem tehető. (Helyeslés.) Budisavljevic Bude : Postovani dome! Imade u tom zakonu takovih odredaba, da ako n. pr. netko ne podje po ugovoru u odredjeno vrijeme na polje na rad ili ako dodje pa ne radi onako, kao sto od prilike gospodar misli da treba raditi, moze ga silóm pritjerati, moze upotrebiti zandare, moze »obligationo pravo prosiriti pomocu zandara«. Kao sto se nadalje zabranjuje radnicima, da se ne smiju sakuj^ljati u skupstine, isto je to i u ovoj zakonskoj osnovi. Pribičevič Svetozar : Samo jos gore, jos teze! Budisavljevic Bude: I kao sto su tamo u zakonskoj osnovi o poljskim radnicima stroge i drakonske zakonske mjere tako, da se n. pr. radnik, koji na polje dodje bez orudja, moze kazniti sa 60 dana zatvora, i nadaleonaj, koji pomogne sastanku jednom, i dade n. pr. lokál poljskim radnicima, pa iza tóga bukne strajk, 35