Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.
Ülésnapok - 1906-175
272 175. országos ülés 1907 ljudi, koji su do jucer stajali na celu svete bőrbe za prava naroda, koji su stajali na celu bőrbe za slobodu, da se ti ljudi preko nőci mogu tako preobraziti, da podpisu ovakovu zakonstku osnovu, kojom se gazé i vriedjaju najsvetija prava ljudske slobode. Postovani dome, prije ove zakohske osnove dolazio sam na sjednice, kad se je ovdje razpravljala zakonska osnova o sluzinskoj celjad'i, koju je osnovu podnio ministar Darányi, i kad sam cuo, sto sadrzava ta zakonska osnoYa, kad sam citao reakcionarne odredbe te zakonske osnove. meni su se najedanput pojavili pred duhovnim mojim okom milijuni onoga radnickoga svieta, milijuni poljskih radnika, koji ciné jedan dio snage citavog magjarskog naroda. I mene je, gospodo, ljuto zaboljelo, kad sam vidio, da se na pozvane strane tako malo vodi racuna o jednom dielu magjarskog naroda, koji sacjnjava 48°/ 0 u poljoprivredi zabavljenik osoba, a 27°/o svih osoba, kője su sposobne sa sticanje. Kad sam vidio, kakove odredbe sadrzava to zakonska osnova, kad sam vidio, kojim jxravcem ide socijalno zakonodavstvo ugarsko, onda su mi dosle na um rieci grofa Betblena Miklósa, koji je jned njekoliko godina u Berlinskoj reviji »Zukunft« napisao ove riecj (olvassa): »Dass sich die Lage der Feldarbeiter seit Aufhebung der Hörigkeit im Jahre 1848 bis zur Gegenwart zum mindesten um die Hälfte verschlechterí hat.« To su, gospodo, rieci covjeka, komu moramo vjerovati i ja i vi. I nije cudo, gospodo, da sam, slusajuci kako se raz]?ravlja o toj zakonskoj osnovi, da sam, slusajuci kakove ustanove ona sadrzava, odmah bio uvjeren, da takovom zakonskom osnovom ne ceté postici ono, za cim idete, ne ceté postici to, da reakcionarstvom slomijete snagu tóga diela magjarskog naroda, jer pojedinci se dadu slomiti, pojedinci, koji stupaju u prvim redovima u borbu i koji se izlazu, ali druga je snaga, koja stoji visoko iznad bőrbe, a to je club vremena, i taj se ne da pogaziti i néma te moci, koja bi ga unistila. (Talco je!) Kad eovjek, primjerice, vidi, da polski radnici u Ugarskoj moraju, da vrse i po 16 sati neprekidno dnevnoga rada, kad se uzme na-um, da oni cesto puta hi'vaju zrtva i plien poslodavaca, koji od njih umiju da ucine prave robove, te da od njih pogode robotu, to jest da, u zimnje dóba, kada radnik néma ni koré hljeba, sklapaju pogodbu sa svojim poslodavcem, da ce mu uljetne dane po 20, 30, i 40 dana za badava raditi, samo da izmognu kroz zimu iznieti zivu glavu, i kad se, uz takve prilike, red ovo zakonodavno tielo iznosi onakova zakonodavna osnova, onda nije ni najmanje cudo, ako se pőréd takove osnove moze donieti i ova zakonska osnova, koja pocivá na istim socijalnim pogledima jjociva i ona zakonska osnova, o kojoj sam június Ih-én, pénteken. malo prije govorio, a koju je sabor nedavno privatio. Surmin Gjuro: Duh je jedan te isti. Budisavljevic Bude: Kakav dub provijava danasnju veliku vladu ili veliko ministarstvo, kako ga nazivate, najbolje je spomonuti, do je ministar, kad mu je u ovoj postovanoj kuci spomenuta robota, rekao, da mu nije drago, da se diskrecionarnih posao naziva robotom, i da on ne moze zabraniti, da do sklapanja takovib diskrecionarnib poslova dolazi. Taj, koji je takovu naprednu socijalnu misao izrekao, bio je mnogo postovani ministar poljoprivrede, a taj je i danas na stolioi istog ministarstva. Kad tako stvar stoji, da onda ne moze biti ni govora o zastiti radnika, da se ne moze ni govoriti o radnickom osiguranju, nije potrebno, na dugó i siroko raspredati. Jos cu se obazrieti na ono, sto je postovani g. zastupnik Vázsonyi rekao, btijuci da nas pogodi, kad nam je naime prebacio, kako smo mi reakcionarni, jer necemo, da uvodimo obce izborno pravo i da progonimo socijaliste, kako je rekao postovani zastupnik Mezőn. Gospodo moja! Mi smo u Hrvatskoj narod demokratican i vecina je sabora hrvatskog demokraticna (Istina je!) Vecina tib ljudi dobro zna, sto je demokratizam, vecina tib ljudi je zauzeta i tczi za tim, da narod, da siroki slojevi naroda dodju do svoga izradzaja, (Tako je!) i mogu uvjeriti postovanog zastupnika, da kod nas ima daleko manje ljudi, koji bi bili })rotivni slobodnim demokratckim ustanovama i da ce se te ustanove kod nas, ako to samo do nas zavisilo bude, ako ne bude neprilika ni smetnja ovdje i u Becu, mnogo prije uvesti, nego li ce se one kod vas donijeti. I ja sam uvjeren, postovani dome, da néma te vlade, koja bi se usudila, koja bi btjela i smjela da iznese pred sabor zakonsku osnovu, kakova je nadavno ovdje raspravljena ili da iznese ovakovu osnovu, koja bi odisala ovakovim liberalnim dubom kao ova. (Helyeslés.) Surmin Gjuro:. Samo bi trebalo malo hrze sankcijonirati, ä ne da traje tri mjeseca! Budisavljevic Bude: Sto se pak tóga tice, da su socijaliste progonjeni u nasoj otacbini, da su protiv njih upotrebljavane ostro mjere, to ne cu da poricem. Ne samo protiv socijalista u nasoj otacbini nego i protiv drugih ljudi, protiv svakoga, koji je slobodno mislio, jDrotiv nas samib, ako smo se usudili izustiti slobodnu rijec preduzimale su se takove mjere. I ja ne cu ni da bvalim Eraka, nida kudim Petaka, jer kako je bilo sa socijalnim strankanam ovdje, tako je bilo i kod nas. Ali za to najmanje odgovornosti pada na nas, jer smo mi bili u istom nezavidnom polozaju, te se nije znalo, da li ce onaj, koji ce uvrceru kuci omrknuti, u jutro osvanuti, i obratno. onaj, koji je u jutro
