Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.

Ülésnapok - 1906-174

lik. országos ülés 1907 j; Brlic Vatroslav: Ovim se citatima upravo ad oculos demonstrira i pokazuje, kako je daleko posla s pravnog i politickog gledista ova zakonska osnova i krsenju nagode. (Olvassa): »Ovo ocitovanje ima se s hvatiti s onoga gledista s kojega uciniga sam sabor, a on ss tim ograditi htio proti krivomu izvodu, kao da ona javna prava na kojih se osniva zajednicki Ugarsko Hrvatski ustav, nepristoje na poseb i trojednoj kraljevini naprama trecemu, posto je medju njoj i Ugarskom prestala zakonarska i upravna sveza.« To cemi priznati i g. Franjo Nagy, te ovdje jasno izreceno stanoviste regnikolarnih deputacija 1866., da ako je mome vrlo postovanomu drugu Fromju Nagy bilo slobodno, da on protivno ovomu dokazuje, neka bude i meni slobodno da u ovoj visokoj kuci odlucujucim ugarskim politicarima dokazem, kako se daleko ide, kad se ovakova zakonska osnova ovamo n ovu visoku kucu na razpravu stavlja. (Olvassa): »Trojedna kraljevina stupiv u zajednicu s kraIjevinami i zemljami donesla je u tu zajednicu svoje neosledjenoi neokrnjeno drzavno bice.« (Tahó je! Nagy taps a jobbközépen.) To je upravo i u nagodi jasno izreceno i od tuda se vidi nase drzavno bice i nas politicki individualitet, jer da tóga néma, bio bi ovaj zakón u zajednickom saboru jcdnostavno primljen i nama javljen, da ga uzmemo do znanja.(Taps a jobbközépen. Olvassa): »Tecajem vremena odpale su doduse od njega pojedine cesti, kője su tim odpale samoj zajednici, ali jezgra tomu bicu ostade ciela kroz sve promjene.« Tim se najasnije pokazuje integritet onih zemalja, kao sto je Dalmacija i drugih krajeva, koji su nekada pripadali kruni Hrvatskoj, a po njoj zajednici ugarsko-hrvatskoj. (Olvassa): »Trojedna kraljevina imade svoje zemljiste odjeljeno od zemljista ostalili kraljevina i zemalja krune ugarske: jiak ova zemljista spadaju somo jDutem i kro trojednu kraljevinu zajednickoj kruni ugarskoj.« (Helyeslés a jobbközépen.) Ovdje mogu primjetiti, da je na taj nácin i vojna krajina pripojena materi zemlji i po tom nagodom dosla u drzavnu zajednicu, koja je stvorona izmedju Hrvatske i Ugarske godina 1868. (Olvassa): ' »Trojedna kraljevina imala je od pamti vijeka svoje posebno drzavno ustrojstvo, izrazeno u posebnom zakonarstvu, j>osebnoj zernalskoj ujjravi, posebnom sudstvu.« To je u §. 48. nagode jasno izrazeno, jer se kaze, da je uprava u svih poslovih zakonodavstva uprave, bogostovja i nastave i pravosudja autonomna, izim sudbenosti glede pomor.skoga prava. (Olvassa): »Ovo drzavno ustrojstvo trojedne kraljevine splelo se je s vremenom s onim kraljevine Ugarske. Nas sabor, u kojega podrucje spadali su prije svikolici drzavni poslovi, stegnut je poslije godine 1790. na cisto nutarnje poslove. unius 13-án, csütörtökön. 239 Vrkovna uprava zemaljska, od kako je clanak 58. god. 1790. vlast ugarskoga kr. namj. vijeca protegnuta i na Hrvatsku i Slavoniju, stocila se je s Ugarskom i, t. d. Ali takodjer iz ove uze realne sveze, koja se je izmedju trojedne kraljevine i Ugarske s vremenom razvilo, proviruje dosta jasno drzavna osebnost —individualnost = nase kraljevine, koja se u istoj tjesni joj zajednici s Ugarskom razgovjetno izrazuje.« I jirotiv ovoga, i protiv jasnih ustanova zakonskih udara ova osnova vebementno, pa mi ne mozemo drukcije, vec da branimo nase pravo, kője je jasno kao sunce, ne mozemo nego da navodimo sve razloge, kojima bi uvjerili ovu visoku kucu o opravdanosti nasega stanovnista. (Olvassa): »Jer u zajednickom saboru vidimo trojednu kraljevinu zastupanu kroz posebne kraljevinske poslanike, koji nácin zastrupanja bi jase prvobitan i jedino pravilan . . .« Hoffmann Ottó: Mi az a könyv? Milyen könyv az? Buza Barna: Verseskönyv az ? Brlkic Vatroslav (olvassa):». . . aonaj, kako se je kasnije razvio, jeste nepravilan. Znamo nadalje, da su se u zajednickih saborih poslovi hrvatski, kraljevinskim prabiljsnikom priredjeni, naposeb i od ugarskih odjeljeno podnasali i raspravljali, da se i poslije godine 1790. kője je porez hrvatski podnesen u sabor ugarski, u smislu cl. 59. taj porez odijeljen od ugarskoga imao ustanoviti i. t. d. Znamo napokon, da su zakoni, stvoreni na saboru ugarskom, imali u Hrvatskoj i Slavoniji obvczujucu moc samo jiokle su na nasem saboru j^roglaseni.« Sad ja pitam, sto ce biti, kad ova zakonska osnova

v dobije sankcije? (A jobbközépen hangok : Cujmo!) Pitam, hoce li nas sabor to do znanja primiti, hoce li se náci hrvatski zastupnici, hoci se náci i jedan Hrvat, koji je htjeti i moci smjeti ovakovu zakonsku osnovu do znanja primiti? Supilo Franjo : To ne ce sigurno! Brlic Vatroslav: Ja mislim, da néma u Hrvatskoj nijednoga patriote, da néma ni jednoga prabog Hrvata ni Srbina, koji bi glsovao za to, da se ova r zakonska osnova proglasi u nasem saboru. (Élénk helyeslés és taps a jobbközépen.) Drzim jjaee, da néma takove sile, koja bi mogla takav sabor zastaviti, koji bi ovakovu protuzakonitost primio do znanja. (Olvassa): »Isto se moze reci o zajednickoj vrhovnoj uj5ravi.« Samassa János: Micsoda könyv az ? Mi a czime ? Brlic Vatroslav (olvassa): »Jer samo izricno voljom sabora trojedne kraljevine, kako se iz njegova najnitka podjeljenoga hrvatskim poslanikom na sabor ugarski godine 1790. jasno vidi, protegnuta je vlast kr. namj. vijeca ugarskoga