Képviselőházi napló, 1878. III. kötet • 1879. február 8–márczius 5.

Ülésnapok - 1878-73

fd. országos ülés február 2?. 18?*. 155 distah. Bi íi se jednoö upro pogled na rane, kojim pretezna stran nasih zemljakah pomoc jnr dugó vapi, bi li se masemu parlamentarikmu gledala űzeti takova kőrist, da on bude manje popristem govorniőke rutiné, stranaőkih borbah, ili tja osobnih aspiracijah, koliko vice uredba, sluzeca najpreeujim potrebam naroda, — mozda bismo se tadu svojih nazorih susreli. No ja nesmijcm zaboraviti, da mi ovdje válj a zastupati i posebne interessé moje uzje domoviue. S tóga s dobrohotnom dozvolom vis. kuee reői mi je i o ujih koju. Izjavljam unapried, da éu nastojati i u ovaj strani svoga govora dati nehinjeni izraz svomu nojerenju, jer ako je sto moguie stetne predsude i nepovjerenje razprsiti, a koristnu porazumku put utrti, to ja drzim, da je prije svega iskreuost. Grlavni predmet. o kom ovdje govoriti mogu i hocu, jest medjunarodui ugovor, medju kraljevioom Ugarskom s jedne strane, i s druge kraljevinöm Hrvatskom i Slavonijom g. 1868. pod imenom drzanopi avne ragodbe sklopljeu, a g. 1873. revidiran. Ja neóü pretresivati okolnosti, pod kojimi je do ovoga ugoróva doSlo; ncéu takovjer razglabati, da li je ujim historisnomu pravu i svim opravdanim interesom Hrvatske udvoroljeno; veé stojóe na óvom ugovoru gledat éu nepristrano izpitali, da li se ou u ciclom svom obsegu lojalmo vrsi, i kako je probitkom Hrvatske i Slavonije u okviru tóga ugovora dosele poslureno ? Zaliboze da je Hrvatska ed ugovoraocah stabija stran, te jedino ona imarazloga ova pitanja staviti. Ona je gospodo prenzetim duznostim podpuno udovoljiia; ali nije tako stretna, da bi mogla vidjeti i one ustanove ugovora izpunjene, kője ujos u prilog govore. a duznost je to ostro naglasiti meni, koji sam sa svoje strane ugovor prihvatio, te na ujegovoru temelju ovdje mjesto zauzeo — naglasiti prama vam gospodo, i prama zajedniékoj vladi, koja nas je \ise putah rieémi o svojoj dobroj volji uvjerila, naglasiti nadalje prama onomu ne malenomu dielu nasih zemljakah, koji su ugovoru tim jaci protivnici, posto vide, da se isti u onih svojih nstanovah kője na kőrist Hrvatske govore, iti nije izpunio. ili je povriedjen. Prvo, &to duboko rasieca u propitka vasé, jest finanőialua strem nagodbe. 0 ujoj, kako sam vec imao cast spomenuti, nebi smjelo biti priepora, posto je taj odnosaj samim zakonom uredjen. I meui bi voista tezko bilo ovdje odlueuo uztvrditi, da i u koliko je u óvom obziru Hrvatska i Slavoníja koju godinu prikraéena; dastaöe u öas, gdje se sprema obnova té strani nagodbe, nebi mozda ni sboduo bilo, podrobnu raeuuarsku razpravu ovdje zapodjeti. Ali uprav zato, sto uemogu ja, nemogu moji ätovani drugovi ovdje, ni na hrvatskom saboru, uemoze iiapokou ni hrvatska vlada izyjestno kazati, koliko Hrvatskoj i Slavoniji polag nagodbe pripadojuőa tangeuta, svaku godinu iznosi, i da li se ona faktiőno u tom iznosu podaje, nastaje povod dvojban i nezadovoljstva. Ali znamodu se porezí zaliboze muoze zoame, da neke graus javnih prihodahrastu; znamo, da se neki naineti, poimence u zupaniji bjelovarskoj kao javni drzavni puatraju i u zajedniöku blagajnu teku, premda su oni posebui prinos katol. zitoljstva za uzdrzavanje ujegova sveöenstva, — ipák vidimo, da nasa postotua tangenta godisuje pada. Oua je i u predlezeóem proraéunu za mnogo tisucah manje preliminirana, noge bijase lani. Uz ovaj manjak joä nam nasa vlada po dopisih zajedniöke vlade govori o nekih pasivah, kője bi Hrvatska radi toboz preplacem tangenti imala naprama Ugarskoj, o kojih ipák niti ima traga n nasih autonomnok pro raőunih, niti u samom óvom proracunn. Ova neizvjestvost potiee ovatle, sto podpuni auteutiőni podatu o poreznoj duznosti i prihodih Kraljevine Hrvatske i Slavonije nahode se u rukuh zajednizkoga ministra financijah, sto kod sracunjanja postotne tangente, a isto tako kod pregledavanja zakljuenih raöunah od hrvatske vlade nitko resudjeljuje. Ako mozda doticni §. (28.) nagodbe po svom slovu ovakovo utiéanje hrvatske vlade kod slaganja i pregledavanja doticnih racunah i neuvjetuje, to ga on i drugi dotiöui paragrafi po svojoj svesi, po smislu pravednoüti i zeljene josnoóe svakoka uvjetuju; zakón bo, koji ili nebi pruzao zeljene sigurnosti, da se pravedno vrsi, taj u obée nebi imao svrhe. Promatrajni nadalje nis. saboreotie mnogobrojne milijune dugovah ssto su na teret i uz jamstvo takodjer Hrvatske i Slavonije u ovo kratko vrieme naeivjeni, ^ado bismo znali koliko je Hrvatska i Slavonija pri tom i u koristi ucestnovala? Akoprav racune rado priznajem, da su upitnimi zajmovi ponajvise godunji deficiti u drzavnom gospodarstvu pokriti, svakoka stojí, da su i neke plodonosve investicije ucinjeve. Preuzviseni, ministar financijah izvolio sam oznaciti svotu svih kolikik investicijat, ueivjenih za vrieme ugarske samostalnosti ukup nom svotom od 416.215,000 for. Ali ob ovakovih investicijah gospodo nasa domovina nezna. Nasi zeuiljaci osjeóaju ljuto nametunte im drzavne terete, iz kojih se i om dugovi plaóaju, ali drzavni h blagodatih, kojimi bi se podirala ujihova porerna snaga, trgovina, industrija, oni nevíde. Dapace oni se tüze, da one redovite koristi. kője su od drzave prije primali, sad se smanjuju; oni se pravedno tüze, da one drzavne ceste kője su retom prije bile uzor dobrih castih, jesu reke u takovo stanje spale, da se ujime u manjl teret tezko voziti moze, tüze se, da je glasovita lui-