Képviselőházi napló, 1878. III. kötet • 1879. február 8–márczius 5.
Ülésnapok - 1878-73
256 SS, országos ülés február 27,18Í8. zenska eesta, jedna od najizorstuijih rekad cestah u monarkiji, postala sad skoro reprohodnom. Sluzbeni pak podatci u óvom obziru dokazuju, da dofiim je Hrvatska i Slavonija prije nagodbe brojila s ónom luizioskom 96 miljah drzavnih eestah, broji ih sad nesto preko 60 miljah; sluzbeni podatci nadalje dokazuju, da doöim je Hrvatska i Slavonija imala prije nagodbe drzanom priznavanih i uzdrzavanih riekah ukupno 101 milju, ima ili sad sama 60 milju. Isla Dráva, kojä po svom naravikom polozaju jest neprieporno zajednicka rieka, smatra se sad tekar od Bärőa pak do utoka svoga u Dunav drzavnom, a ne kako prije od stajerske medje poöamsi, Ova silovita rieka gospodo! upranzato, sto ju je drzava u jednom dielu zapustila, a dotiöue obéine nisu mognié ravnati ju i obaluo utvrdjivati nanie la je reproeienjene stele i to no samo ziteljem hrvatskim s desne straue, nego i ugargkim s Heve strana, te je opravdau strah, da óe se eiela sela ovo — i onostrana morati radi Dráva preseljivati. Istina, da je vis. ministarstvo za komunikacije za redoviti uzdrzavanje eestah, kao i jedan dio nőve graduje u Hrvatkogi Slavoniji za tekucu godinu novstilo n proracuu svotu od preko 238,000 for. — midi do 45,000 rise, nego proslo godine; istina, da finaucialui ovbor nije Ijetos od preliminirane svote nista brisao, a pouzdano se nádam, da ni vis. s^bor réce, — krivisa néóe biti ni tim izravnana. Krivica bo poglanito u tora sastoji, sto je vis. zajednicka vlada broj dráavnih cestah i riekah, postojalih do netom prije u Hrvatskoj i Slavoniji jednostrane ;skratila, sto su protupredstavke hrvatska vladc glede tóga sve ostale dosele neuvazene, sto mi obée obostrauim porazumkom, to jett zakonito oznaőenih drzavnih eestah i riekar sad nemamo. Sto se tiöe aovűanih zakladah vjerózakonske i nastavne narani, kője su sugarskimé pomiesane, te se zsjedniöki ovdje rukuju, naredjuje §. 49. prvobitne i §. revidirane nagodbe, da die, tiőuói se Hrvatske i Slavonije ima se izluciti, ter autouomnoj vladi Hrvatskoj predati. Na stetu Hrvatske i Slavonije ovoj ustanovi zakona nije udovoljeno, premda joj se je za toliko godinah udovoljiti moglo i moralo. U financialnom, dapaöe d upravnom obziru jos je za nas vrlo stetua ona sadomja praksa razpisivanja i pobiranja drzavnih porezah uvedena takodjer u Hrvatskoj i Slavoniji. Ova praksa posve alterira doticne ustanove nase drzavnopravne nagodbe. U smisiu nagodbe jest razpisivnje i pobiranje poreza zajednicki posao glede koga eksekutiva pripada zajednickoj vladi i kojim skopöani trosak ima se namiriti iz zajednicke drzavne blagajne. Ali taj porao i trosak jest sada svaljen na nase autonoume obcine ber svaké odstete ili novőaue pripomoci od strane drzavnoga erara. Lahko je razumljivo, da obcine ili nemaju tomu vjesta osoblja, ili gs bar moraju skupo platiti, da nadalje nemaja shodnih i sigurnih prostorijah i spremach za öuvanje vecih novőanih svotah, napokon da sa obchiski organi óvom uredbom od svoga prvobitnoga zvanja i rada odvraceni. Ja neznam, da si su prijasuji trozkovi sredisuje financialae uprove ovakovim uredjenjem smanjeni, ali znam da su troskovi vásik autonomnik obcuniah zamnogo postolakah neovlaséeno odavle poviseni, da sa uredi istis obcinah po svom poglavitom zanimanju pretvoriti se sad u drzavne porezne urede na trosak obóiuah; znam, da je uprava obcinska znamenito smetena, pogorsana i zapustena. To se dade pndpuuo razumjeti samo tad, kad se uvazi, da nasim obcinalu po ujikovu ustrojston i djelokrugu, koji je u kojeőem razliőit od djelokruga ugarskih obcinah, pripadaju vazne i mnogorostue agende upravne, Skolika, zadruzno-diobne i sudbene. Nemozemo ovdje premucati, kako se §. 56 i 57. iste nagodbe glede izkljuőive smzbene porabe hrvatskoga jerika n svem obsegu kraljevine Hrvatske i Slavonije neprestano vriedjajn. Ustanove onih paragrafah obilaze se odredbami vis. zajednicke vjade na svih zajednickik uredih, postojeóih u Hrvatkoj i Slavoniji, obilare sera postah, na brzojavih, na zeljeznikah. Stonajvise duhove smucuje, razvitak Hrvatske i Slavonije íama, politióka njihova prava, toliko putan zajzmzena kruji, jest vis taborc, zemljistna raztrganost. Ako je sso moglo duhove kod nas umiriti, te s nagodbom utanaőeaom s kraljevinom Ugarskom sprijateljiti, to je bilo najvise svetöano obecanje zemljistne ejelokupnosti kraljevine, Dalmacije, Hrvatske i Slavonije. Ovo obecanje naslo je naime svoj zakoniti izraz i jamstvo u §. 65. reűene nagodbe. Kakogod znate gospodo, da ovo obecanje nije iepmtjeno, da se nije ni kuäalo izpuniti, tako écte priznaíi, da bar za dielomiőno njegovo izpnujenje nije drugo trebalo, nego odluöna volja nis zajedniöke vlade i ovoga zakonodavnoga tiela. Svi drugi nojeti, koji su se éas ovdjo, cas ovdje izricali, jesu malovazni, ako ne izmisljeni. To se dobro pojima kod nas, i odatle velika stran zlovolje. Zemlja nasa, sabor nas, vlada nasa, zastupstvo nase ovdje — sve se zove kraljevine Dalmacije, Hrvatske i Slavonije, a nijeduo od tóga nije. Radó nam se spocitaje, da je i zemlja nasa, javni prihodi nasi neznatni, ali se trpi, da je ta zemlja raztrgaua, i da ona u samom Zagrebu dvie zemaljske vlade uzdrzavati mora. Uldavno je jedan vrlo stovani 51an ove vis kuée, g. gróf Appouyi interpelir*o g. ministra
