Képviselőházi napló, 1878. III. kötet • 1879. február 8–márczius 5.

Ülésnapok - 1878-73

?54 73. vrwágwi ülés február 17. MT9. Kod prosudjivanja ovoga organizma, 1 jegove vriednosti i kulturne tezuje nemoze biti vise, nego samo jedno stanoviste. Po ónom, sto se u hvalu govori nasemu vieku, njogoru slobodonalju i prosvjeti, bilo bi se zaistod dalo predrnnievati, da kad su krvavi dogodjaji stavili na dnevni ned pitanje ob istom organizmu, zaisto ée se ono stanoviste pronaói i zauzeti. Naravni nagon nasih narodah, pobozne njihove, tradicije kazalé su takodjer dosta J'ÍSDO onostansviste. Ali sto se dogodi ? Prezni broj vodjesnje inteligeiicieu skoli, n novinston, u parlamentu u supor onorou nagonu i tradiciji obnasao je posve Aroga stanovista. Ordje se je govorilo o zajedniökih interesih s onim organizmom, toplimi rieémi zagovaras se nepromienjeni njegov obstanak, mislilo se je dapaőe na navjestaj ráta onoj velikoj sili, koja se je odvazila dirnuti u organizam, na vladu domacu, koja je zastupale protivne nazore, udarala se je i zestinom i talentom, kakav bi bila vriedila bolja stvar. Orakova postupka gospodo nebismo mi od stobodne Ugarske nikad bili oöckivali. Ovdje se mora öovjek pitati: zar je pomutnja pojmovan sbilja tolika; zar izkustva proslih vjekovah i poyjestnica razvitka ljudjkoga roda nije vise magistra vild i nemoze biti vise nikakovim ravnilom; mora se pitati, kakovi, interesi mogu se imati s turstvom a proti krsianskim narodom, s kojimi se je stranom zivilo, a stranom se i »ad zivi u zasednici; zar ovoliki strah od pravde neodaje sviest vlastite neprande, i nedali se ovaj strak muogo sigurnije i plemenitie odkloniti pomaganjem prande, sticanjem pravednih simpatijeh kod oslobodjenih? Zar nase dobre institucije bud arzavopravne, bud narodne nepocivaju na zdravijem i jasem temelju, nego da se u onaj mah sruse, cim se monarkija privoljom Europe teritorialno razsiri, ziteljstvom pomnozi; zar nas parlamentarizam da smatra svojam zadacom idealnim ciljevfem kulture i covjeönosti neprijateljski se opirati i onda, kad je s ujimi skopöan prirast vlastite moci ugleda? Napokon zar bi nasim, drzovnim financijam bilo bolje posluze no, da radi dotadanjih neredah, komesanjah i krvavih nasiljah. kojim turska vlast nije zuala ni mogla doskoőiti, budemo morali neprestano nse granice öuvati, nesretne progonjenike i bjegunce primati? Ima jos jedna, osobito crna tocka na obzorjn nasega vremena, koja premde samini vladavinskirai brige vladami narodom, prietec se razmahimti u veliki obiak i ndpogodom zasuti zemlja. Vi zuate gozpodo, da je to pitanje socialisttáno u razliéitih svojih ograneih i uazivih. Istina, da se ova pogibelj cini jos priliéno daleko od nas, daleko zato, sto kod nas, néma jos toliko tvoriva za uju, Sto se je kod nas, ako i ne u drzavnih institnlijah, to bar n sayjestia ljudjkih eaőuvalo dosele vile zdnava positivisma. Ali bude li stanoviti doktrinarizam i kod nas sve vise korcuja hvatao, Ande li praktika drzavna stanovitim smierom dalje koracala, zla, koja sam natuknuo, sirila, mogii bismo jednoó biti i mi izucnodjeni. S tóga po mom smiernom sudu nemoze biti ove visoke kuce nedostojno, a ni suvisno, ako se i na ova pogibelj upozori. Mi smo gozpodo i rieeih i vremena muogo posvetili nastojanju, kako da se obranimo fiziénoj kugi, koja se negdje daleko u svietn pojavila, a nedvojrao, da ée se tomu nastojanju i dosta novca imati posvetiti. Ali isto tako nesmijemo zatvoriti oci pred, drugom vrsti kuge, koja ovuda ven nemalo hara. Misiim uprav oda po mein opisana zla pauperisma, javne nesigurnosti, razbojstvah, samonbojstvah, umorstvah i pustolovije svaké vrsti, radi kojih ne samo imetak i mir nas druztveni jako strada, nego i zivotah pada muogo, moÉda vise, nego li u isto vrieme tamo od one fizicne Kuge. Sto se naposé radje taknute nevolje, a te je socialisma tiee, njemu! . . . njemu se po mom sudu neda doskoőiti ni strogoscu kazneuoga zakona ni stezanjem govornicke zlobode u parlamentu, ni obsadnim stanjem, ni kolikimi eetami policajnih organah. Onozlo se dade zadikalno izlieclti samo pravedno§éu. Drzavna vlast véka, svojimi uredbami gleda u supor raditi mnozenju bezposlieah i stradalnikah; interesi svakoga stalisa neka nadju u nje pravedno uvazenje. Zuanost i vjera neka sjedinjenimi silami nastoje s jedne strane razsiriti i utorditi u druztvu zdrave pojmore o mojem i tvojem, o druztvenom redu i ugledu oblastnom, o zadovoljstvu sa nepromjenljivim udesom, s druge strane diói suöut prama nevolji, a podstriéi krila pretjoranoj razkosi i razsipnosti, koja mora roditi zavi&éu i mrzujom. Ovo je dasto laglje reói, nego li izvesti; ali ja sam osvjedoöeu, da kako je zlo nastalo jedino protivnimi uauéi i praksami, tako mu se jedino dade pomoói uporabom ovih liekovah. Netko je rekao: „Si mauséritis in fermone meo .... cognoscetis veritatem, tveritas liberabit vos." Ja bih rekao, da u tvom lezi i odgoretka svib bolestih modernoga druztva i tajua sila ujegoru ozdravljenju. Sve sto sam dosele govorio, govorio sam ne kao pristasa kője od postojeóih interesah. Zlakoja sam imao slobodu dodirnuti. jesu vise manje jedna Ugarskoj i Hrvatskoj. Mozda cesc moji nazori ciniti növi i neobiőni. Dopustam da su takovi, ali samo :zato, ito se ili riedko obieaje govoriti o pravih narodnih nevoljah i ujikovih izvorih, ili se prí tom polazi s partaiíkih gle-