Képviselőházi napló, 1878. III. kötet • 1879. február 8–márczius 5.
Ülésnapok - 1878-73
78. országos «lés fetsmár 91.1879, 953 Naravska posljedica svemu tomujest dakako, da i sama dríavna vlast toli zakonodavna, koli eksekutivna stiőe sve veci broj neprijateljah. Spomenutinaimenazredi puőanstva nerazumievajné probleme visje politike nemareé za ma kako ostromnue parlamentarne prepirke politiökih stranakah, pitaju sejedino: sto imamo od saborab, od nstava, od ustavne slobode? Prema ovomu gospodo bih ja rekao: broncéi ustav nemojmo se nabacivati absolutismom i vojniőkom sabljom, vec uproái oei u sam ustav gledajmo za vremena zaprieöiti takove mu i sliűne plodove, koji bi naposton bili podobni naőiniti nuzdnim absolutisam i vojniőku sablju — dasto absolutizam posve druge vesti, nego sto ga je ordje opisno i pozelio stovani zostupnik g. Grünwald. Nije mi visoki sabore ni iz daleka na mjera, ovim mojim razlaganjem potisnuti u nazadak visju zadacu arzavne vlasti, u nizjih razredih otupiti ént i smisav za ovu zadaéu. Ja bih paee za veliko zlo sroatrno, kod koji narod u snojoj preternozti nebi zvao drugo traziti. nego ti „panem & cireenseg.' 1 Ja bih pregorio ova sadanju materialnu nevolju, kad bih vidio, da je drzavna vlast na drugih podru«jih svoga zanimayp? i djeloranja stvorila nesta velika i plemenita ili bar polozila zametak takovim tvorbam. Ali ma kako se pomno razgledas po tih podeuőjih. ja to zamietitt nemoge. Tko i nebi poblizje poznavas nasih okolnostih vei po onih ni maío radostnih pojanih, kője sam dosele opisao mogao bi slutiti da nereknem zakejuciti, da od vladavinskoga iistema, koji onakovih nevoljah mje znao odkloniti, dije moéi oöekivati ni dnigojakoga napredka. Znanost prava, gospodo, patriotizam, humanizam, dusevni napredak i tomu sliflus, eim bi se nas viek toli rado pohvalio ndmoze u nikojem obziru zla atvarati. Cini li to igdje, onda sam sebe pobija. Oo tad nije istina, nego varka, nije oganj, nego dim, nije zivot, nego sjena. Ovo moje nojere uje potordjuje drzavna statistika i sami proraeuni, ali ne povoljnim nego uzasnim naőinom ne na polivalu vladavinskoga sistema. Kako i zasto je visoki jabore sbiva, da uz nas napredak napreduju i ninoze se grozno svaké vrstti zlocinstva, da za gradjeuje kaznionah, za potrazivanje proganjanje alocinacah trebaju toli velike svote, da te svote obicno i u veliko pretteu godisuji prelminan? Kako se je moglo dogoviti da uz nas napredak sve )e manje sigarno i po selih i po gradovih pravo vlastiuitva i zivota, da posjednik nemoze vise saCuvati svojo imorine na nijestih, gdje je ona netom prije bila posve sigurna da ur druge nevolje móri ga jos briga i stroh za ujegovn toli tezko steöeno priskrbu? Kako se moze dogoriti, da uz nas napredak slabe te, da nereknem pucnju sveze eirje i uzje ! obitelji u na§em druzton da padaugled oh lastni, poőamsi od roditeljskoga sve valje do bozjega; da je gúbi ciena i mar za kriepost paőc i sam zivot, a usoprot pohlepa i prezanje za nizkimi uziter dize se, ter je mjerilom öovjecjega niteztva i dostojanstva ne sama narav covjeőja. ne porickío njerino, ne darovi primljeni i usovrseni, ne konaőna svrha njezina, nego stuőajne pripadnoste novea, moéi di tja mnogobrojnimi zloőinstvi izhitreni i izbruseni hiri, uz kője se tbo ma u kako skakijivoj egodi umije iznaci, svakomu lukrationomu poíozaju i zvanju prilagoditi, za praki pustolovni i tablazujivi podhvat predobiti. Ja gozpodo netrebam ordje zpoivjati, kako je kvas korupcije u naSe vricme prokisnus u veliko toli nizke koli visoke krigove. Ulnogobrojna pronevjercuja kod obéinskih i drzavnih blagajnah, guste prievare i svalimenti kod raznik bankah, Stedionak i drugih novcanih ravodah, lanko i velegospodmo zivovanje na raCun pojedinaeah i naroda, ogavne parbe vodjene po drzavnihodvjetniőtvih proti odliönim osobam i jos nevjerojatna odkrica, koja iz tih parnicah proizlare, osobito podkupljivost visokih vlastodrzacah — o őem svem javi listovi dnevice razpraYIjaju jesu toliki zuaei nasega vremena toliki simptomi nasega napredka, karakteristika nasih nanűnih i adgojnik sistemah. Samo uz pogodovanje ovakovih sistemah po skolah i u zivotu moguci su gospodo ni vrlo bezutjesui prizori, sto ih nasi parlamenti danas mi ostrian i mnogobrojnimi proíivstinami, neprestanim kolebanjem vladah i kabinetskimi krizami; samo uz ovakove sisteme moguóe su i one hegemovije jednoga naroda nad drugim, moguóa su politiűka sarlatanstra pod vidom drzavnih postulatah uzkraéivanje stranom priradnih, strauom nistoriönih ili ugovorom zajamőenihpravah pod izlicom narodne nezrelosíi i zato potrebne visje kuratele, moguóa su velika medjunaradna trvenja, razdori i mrzuie, Ito sve osoluto u nasoj austroungarskoj monarkiji tolike glave nazbija, od koristuijega pizla odvroóa, druztvo nagrdjuje a sto je poglavitomoc, ugled i vjeresiju monarkije nedize. U óvom pogledu politiöoga pustolovstva osobito jedan pojav iz najnovije dobé zasluzuje spomena. U nasoj neposrednoj blizini gospodo nahodi se posve trul i za zivotvesposoban organizam, koji, u koliko je zivio, zivio je samo zato, da naokolo mrtvilo razprostire da ljudjko dostojanstov kalja, da najljepse i nekad najnaprednie prediele Europe u pustos pretvara, — organizam, koji je nekad silno trzanje po Europi proirveo, osobito evojim pojavom u Ugarskoj muogo najplemenitije krvi opustio, u ujezinoj | povjesti neizbrisive tragove divljaőtva ostavio.
