Képviselőházi napló, 1878. III. kötet • 1879. február 8–márczius 5.
Ülésnapok - 1878-73
252 7 *« országos filét február 27.18T9. Tstína, da se od postie. kako je od trane Ugarske izvojevana restitulio ustaua in integrnm, dakle pod ujeziuim narodrdro zastupstvom i poci parlamentarnom vladom ujezinom, mogo tóga prerenulo, mnogo izmienilo. AH ove promjene gozpodo u vecem svom dielu nisupoboljsiee, nege pogorsice, nisu olaksice, negopotezőice, nekazu onenapredka, nego nazadka u naroduom zivotu. Porezi sn gospodo evi iz prijasuje vladaviue ne samo, pridrzani, nego i veéinom poviseni, kako ih se absomtna vladavina nije ufala povisiti, drugi növi izmisljeni i uvedeni kakovi su se pod liberalnom vladavinom nemoguóimi smatrali, stezuci i razvitak inclustrije i osohne slobore, pak pored zvega tóga izuza drve dvie godine ugarske samostaluosti to jest 1868. i 1869. nijedan kasniji proraóne nije bez kobusda deficita, pored svega tóga drzavni su dugori narasli neraznijerno visoko i rastu neprestano tako, da na plaéanje somih kamatar od tih ougoreh prolaziskouo polovina svega prihoda drzavnoga (to jest prelozi godisnje 96.000,600 for.) Ulaterijalna svaga naroda tako je jur izcrpljena, da on u mnogih predjelih zaőimlje pozve iznemagati. Porezi se nepobiru veé od samoga prihoda, nego od glavnice, od stalne imovine, od imovine za zivot najnuzdm'je Drzava po modernih naöelih nije viáe dionik nedje strani teóevine, nego surlastnik, gdjesto izkljuöivi vlastnik pokretna i nepokretna vobra drzavljanskoga. Premoó drzave, od kője se je htjelo uetavom osigurati, pocima se sad tekar — pod zastupstvi i vladami narodnimi najtezje osjeéati Pogubna teorija: arzava je samosorba; ona nije radi narodah, nego narodi ujo radi — dobivá tve vize konsistenjice i zivota, ter drzavljani prema tomu nepoznaju sad vece brige, nego ti uju zadovoljeti, nenalaze sladjega mira, nego ti kad su uju namirili. Nesmije se zaboroviti, da tu vremena, u kojih je porezna snaga naroda toli sitno nategnuta, toliki dugovi naőinjeni, drzavna dobra zaloztva i prodana, bila vremeda normalna. Mi gospodo nesmijemo ni misliti na drugojaka vremena nezmijemo misliti na kakore akcije, ili dobrovoljno poduzete, ili tudjom voljom izarvaue. Dapaőe nesmijemo misliti ni na mirnu budninost, jer uz postojeóe premise, uz nastavljeno osakovo gospodorstvo ceka nas nesto, sto se ja neusudjujem ovdje izreói. Uz poljodjelstveni jest osobito jos obrtuiőki staliSkomu se domala propazóu prieti. Ősim nesnosnih porezáh jos dva druga rozloga djelnju zauj pogubuo. Ucpitajaé, ima li ovaj srednji statis kod vas potrebitih i dusonih i materialnih nojetan za slobodnu konkurerieiju, nepitajuó za pravo, da onaj, koji je uőto zanat, ima prednost zivljeti od zanata pred onim, koji ga nijeuöio; nepazeó, da ustied unistenja ovoga prava mora i uCenje zanata prestali, — ustavna vladavina je takodjez prihvatila posvemaSuju sloboda obota, jer je vidjela tu stobodu uvedenu u nekih drugih mnogo naprednijih zemljah, u kojih ona uprav radi tóga nije mozda toliko pogibeljna. Ősim tóga je nase zakonodavitvo, da nehnde ni traga obstructon kano stalisu, starodavnu instituciju cehovah razteplo, premda drugőije ovo nase vrieme hvnli na snakom polje ljudskoga rada asociaciju. Razorom onc stare institucije otvorena tu joS sirje vrata ne samo materijalnaj biedi, nego i moralnomu prostaőenju. Ulajstor, djetié i segert koji su u zavodn ceskom u nezgodon, kakorlmi ljudski zivot uviek obiluje i obilovat óe, nalaziti sigurnu pomoő a í cudoredno oplemenjujuéu uzda, liseni za jednoga i drugoga. Jos mi je spomenuti jedna zakonska ustanova iz liberalne nase ere koja odlueno pripomogue pauperizmu nizjih razredan — mislím slobodno kamatno mjerito. Prije, vego bi se drzavna vlast postarala za zavode iz kojih bi potrebnik oz jestine kamaté mogas novac dobi ti ona je udielita podpune sloboda kapitalu. Ova sloboda porluzila se u velikoj mjeri rastuóom ustied velikih drzavnih nametah nuzdom. U koliko je ta nözda rasla, u koliko je ustied spomenatih okolnostih zasluzbe nestajalo u toliko je pauperizenu napredovno. I tako se goipodo gusto i na veliko dogodi, docn* je na jednoj strani zakonodavac u nedvojbeno plemenitoj rakani kmetstvo dokinuona drugoj strani je nesto gore, nego li je kmetstvo bilo, stvorio. Onaj naime nevoljni kmet stojno je naprama svomu gospodaru pod zaslitom zakova imas je u gospodaru u krajnoj sili utoőiste te eto gospodar nije smio ni mogao od kmeta naeiniti, to uéini bezdusni lihvar od slobodna gradjanina pod zastitom drzavnih organah. U koliko je ovomu zlu najnovijom zakorskom odredbom micijativom vlade pomozeno, jaradostno pozdravljam, samo bih zélio, da se tim pravcem dalje podje. Pripomenem li jos, kako se broj upravnih i sudbenih oblastih skraóuje kako se tim, a onda i samimi zakoni krojenje pravde ne oluhkoéuje nego svevize otegocuje, kako se domoróoj trgovini sve vise sapinju krila, kako posjednici sgotov svoj prirod i priskrbu sve tezje unovőiti mogu, te kako uslied tóga medja noveanom potrebom i imovinom sve vééi nerazinjer nastaje; pripomenem li da u koliko drzava od drzavljanah vise trazi, u toliko ona ujim manje daje, — vecenso sé gospodo őuditi pojavu, koji smo prisiljeni na svoje oői gledati = pojavu kako se opreka medju nizjimi i visjimi stalisi, medju bogatarom i siromahom sve vise zaostrava, medjusobna mrzuja i zavist u druzton sve vise zári, pogibeljni svaéijoj sigurnosti individni proletariata zakonodavnim putem mnoze.
