Képviselőházi napló, 1878. I. kötet • 1878. október 19–november 26.
Ülésnapok - 1878-25
25. országos ülés november 25.1878. 373 taj je pravi prijatelj monarkiji, taj radi, da da utordi unutaruji organizam drzavni a time da osigura obstanak i budnénost monarkije, taj jednom rieéi radi u interesu akupne monarkije; a tko protivno radi, taj tezi za svojim ekskluzivnim interesom, taj slabi moé ukupue monarhije a time i ugarske drzave. Za éstinitost i valjanost ovoga ragmatranja nalazim upra najbolji dokaz n razpravi ovoj o predlozenik adresnih osnovah. Za ovih 10 godina, kako je u monarkiji austro-ugarskoj növi drzavni sustav dualistiőki zaveden, okupacija Bosne i Hercegovine prva je spoljnja akcija drzavna, i to akcija, koja ni kod jedne velevlasti na odpor naisla nije, koja je dapaúe u sporazumlenja sa roinsi velesilami zapoőeta i sada evo veé sretno i uspesno dovrsena, jednom rieci akcija takova, koja nije zaktievala, da se za nju svakolika drzavna vojena i financialna suga ulozi. Pa sta vidimo, sta cujenm evo poslie te po sebi neznatne spoljne akcije? Vidimo, da je veé i ta akcija poeiepal ne samo narode u monarhiji, nego i stranke jednoga naroda; vidimo, da je akcija ta razprsila parlamentarne vlade i u jednoj i u drugoj polovici monarkije; őnjemo rekriminacije, da veé tom neznatuom akcijom, okupacijom Bosne i Hercegovine preti spasnost unutarujem drzavnom organizmu, nutarnjoj konstelaciji i drzavnoj finansiji. Gospodo moja! Ako to stoji, onda je to jasan ali ujedno i zalostan prognostikon za unutaruji drzavni organizam i za buducnost drzave; onda jo to jasan ali ujedno i zalostan dokaz, da unutarnji drzavni organizam neima zdrava ni jaka temelja, da drzava ova finansialno neima sposobnosi za ikakvu akciju. Ako to stoji, gospodo moja, onda se time najbolje osudjuju sami oni, koji su veé za ovih 10 godina drzavu doveli do tóga, da nepodnosi u svom organizmu prirastaja naroda odi jednoc miliona; koji su za ovih 10 godina drzavu finansialno doterali veé do te granice, da joj preti propast finansialna veé poslie ovakove najmanje akcije, kakova je okupacija Bosne i Hercegovine. Ako to stoji, gospodo moja, Sta onda sljedi is svega tóga? Sliedi to, da valja unutarnja politika dosadanju napustiti, da valja u sklad dovesti i zadovolji ti interese svih u drzavi ovoj zivecih narodah, da valja obstanak, razvitak i napredak svih naroda ujameiti i podupirati dokle i koliko to jedinstvo monarkije i finansijalna sredstva dopustaju, pa ce i svi narodi jednako podupirati drzavu, jer ce u sreci i buduónosti drzave viditi sreéu i budeónost svogu. Ja zeleci to stanje u monarhiji ovoj odobravam sadanju istocnu politika drzavnu u obce a okupaciju Bosne i Hercegovine posebice, jer drjim da odgovara polozaju i zahrjevu, da odgovara facticnom stanju i interem ukupne monarhije ; ja odobravam sadanju iztoénu politiku drzavnu, jer drjim, da odgovasa i zahticon vremena i ideám slobode, narodnosti i civilizacije. Te ideje gospodo moja, drjim ja, da su pokretale i da pokrecu iztoőno pitanje i samo ostvarenje tih ideja na istoku riesita ce konaőno viekom postojeée istoöno pitanje. Tko jeli, tko radi, da zaprieei ostvarenje tih ideja na istoka taj radi proti duhu 19 vieka, taj griesi pro napredka i struji danazujega vremena, a tko proti tim naűelom griesi, tom se znade kad tad ljuto osvetiti dub vremena. Ali ostvarenja tih ideja ug ordiganje Turske na istoku nije mogucé, jer se to jedno drugom diametralno protivi, jedno drugo upravo isklja énje, — Dokazivati to ruvisno je, jer sam uvjeren, da to misle i znadu i ond, koji Turska zele da odrze. Drzeői se tib ideah i naöelah ja odobravam sadaunju istoönu politiku austrongarske monarhije, jer vidim, da je napstiv stanoviáte nemoguőnosti, da se maimé Turska odrzi, pristupila stanovista onih velerila, kője su odavna noidile, da se istoöno pitanje odrzanjem Turske samo odgoditi moze, — ali se nikada takos konaöno riesiti necé. Gosp. moja, ko misli, da je odrzanje Turske a interesu nase monarhije, tajveze interes i obstanak monarhije ovc za barbarizam susjedne drzave; ko misli, oda néca i budnénost ove monarhije zavisi ods odrzanja Turske na istoku, taj veze sreőn i budnénost svorja za nesrécu, za vjeeite muke i patuje, za robstvo susjedrih naroda na istoku. Ja zalim g. m. sto su se takovi nazori pojavili madjarskom narodu, u narodu koji je od rajkada pokazao, da sloboda nada somi Ijubi, koji je za sloboda svoju vise puta kro svoja junaöki proljevati znao; u narodu, koji je polozajem i proslosti svojom apuőeu na slogu i zajedni cu sa slobodnia narodima na jugo istoka. Ali se oslobodjeujem tih naroda jaca slovenski zivalj, podize panslavizam, a to je za Ugarsku drzava oposnost — rekose neki. I kad bi bilo takos, kao sto nije nebi se mielo nebi se moglo oslobodjenje istoűnib naroda zanstavljati, jer robstvo tib naroda nesmije, nemoze sredstrom biti za sloboda drugoga naroda. Panslavizam jeg. m. utópia, panslavizam samo oni opasnim vide, koji necé nikakovih Slavena davide. Nije g. m. panslavizam opasan po monarhija niti po Ugarska drzavu, nego je opasan antagonizam onaj, koji se proti Slovenston, proti slobodi i obstanku slovenskih naroda koji. — Tko taj antagonisani veéma u sebi podpireju, taj sam sebi veéma strab zadaje ispred Slavenstva.
