Képviselőházi napló, 1878. I. kötet • 1878. október 19–november 26.
Ülésnapok - 1878-25
374 25. országos ülés november 25. 1878. Ali nicajom mrznjom, niőajim stralom se narodi ne tamane, pa neeé tako ni slovenskih naroda nestati sa lica zemlje isped moznje ili straha öijeg. Zalomo bi hilo g. m. kad bi i in drzavnoj politici nase monarhije takova eostva i takova motiva vlada la, iz kakovih sam cuo vode, da se omdjujesadanja spoljnja politika na istoku, premda se ne moze zatojiti, da je i spoljnja i unnlaroja politika mlogo tomu adprie doprinela, da se uzgoje ta custva protivnosti i mrzuje proti Slavenstva, odobravajuéi ci dugó iz poeetka ostentatione ovaeije za Turku protiv Slavenston. Visoki sabore! Monarhija anstrongarska ili imade na istoku kakaó visi zadatak i interes na istoku ili néma Ako imade, to niti moze niti sme biti bez Slavena a joi manje proti Slavenima i za to drzavna politika nesmie na istoku u opreku doci sa Slavenima. Ako li néma na istoku monarkija zadatka ni interesa, onda se joi manje opravdati daje ta teznja, da se spreői oslobodjenje narodab na istoka, onda se joi manje opravdati daje ta bojazan, koja zadaje oslobodjenje naroda no istoku. Ali meni se cini g. m. da je tu mojda manja bojazan otuda, sto ce se ti narodi osloboditi, nego vise otuda, ko njih oslobadja i kako ce se grupirati posle narodi ti, kako li i pod öijem upli vom ce se drzave tih naroda tamo konfiguzirati. Pa jer se Rusija za to u prvom redu zanzimai jer m Rusi orjaski narod slavenski, za to je mrzuja proti Rasiji, za to je bojazan od Rusije. Atko neda, da nasa monarchija na istoku to őini sto Rusija cini? tko neda, da nasa monarhija sympatije stiöe na istoku, kojé Rusija stice? Tko to neda? Vi samis gospodo, koji omdjujete sadanju politiku drzvnu, vi coji vi okupaciju Bosne i Hercegovine ne odobravate, vi kojisté ovacijama za Turke zaveli drzavmi politiku, da zaprieci Srbiji i Cruojgori okupaciju i oslobodjenje Bosne i Hercegovine i — de potime drzave te dalje od tako zvaneinteresne sfere austro-ugarske monarhije. Tim se postupkom gospodo moja, ne sticu sympatije na istoku i drzavna politika nasa sljédeéi na istoku uprav öustvu tom u zemlji nije se ogriesila o to custva, alijetime bas zgriesila proti interem akupne monarhije. Ni okupaciju Bosne i Hecegovine nije cini mi se igazvala ljubav ni tezuja za sympatijáma, nego je ona rezultat biía unzuoga stanja i olastite ohrane. Kad je san-stefanskim mirom zakljuöen poslednji rosko tnrski rat a berlinskim ugovorom utanaőeni odnosaji na istoku, onda je Bosna i Hercegovina, a kojoj je apravo zaőela ova istoöna epocha joä uvjek ostala in statu quo ante bellum, t. j. ustanak i nered je joste vladav, Turska je iznemogla, Srbiji i Cruojgori nasa drzavna politika nije dopustila, da posednu oni Bosnu i Hercegovinu, sta je tu dakle prevstalo drugo, nego okupirati zemlje te oprostiti se toliko hiljada bjegunaca i nvestined i mir u tih zemljah, da bude mira i reda u vlastitoj zemlji. Ovo jo prosta i nuzna posljedica bila dogadjajima stvorene situcije. To je uprav najmanje Sto je Austrougarska monarhija na istoku uőiniti mogla, sto je uöiniti morula. I ta uprav vise obrana nego akcija omdjuje se sodje i budi bojazni za drzavni organizam i za finansije drzovne. Koji se tóga bője usljeds okupacije Bosne i Hercegovine, ti monaju abdicirati na svaku okciju na istoku, ti memogu Rusiji ni Slavcu stou straha zadati svojom ratuom pretujom, ti moraju dopustiti, da se bez ujih riesi istoőno pitanje, ako neőe proti ujih da se riesi. Ali ne g. m. nije istoőna politika, nije ni okupacija Bosne i Hercegovine dovela drzavu nasu u ovu sadavju zalonm unutaruju situaciju, neőe ta istoéna politika ni okupacija Bosne i Hercegovine podkopati drzavni organizam ni upropastiti drzavne fmancije, nego bi se podkopaos drzavni organizam i upropastile bi se drzavne financije, kad bi se sljedila ona jednostrana politica, koja goni monarhiju u rat i opreku sa Rusijom i Slavenstvorokoja savjetuje monarhiji odrzanje Turske a robstvo istocnih naroda. Sadanjom pak politikom, sretno izvedenom okupacijom Bosne i Hercegovine podói ce se nioc i ugledmonarhije prema evropskim velevlastima a time ce se uíorditi temelj i origurati buduónost monarhije. Stoga ova politika narodima na istoku prijateljska ne budi u meni nikakve bojazni za monarhiju, ja velim jos jedanput ova sadanja narodom istocnim prijateljska politika. Za mene bo, kako rekoh pitanje istoőno je u prvom redu pitanje slobode istoőnih pod igom turskim őameóih naroda. Pa mi zato svatko, tko utóm pravcu u istoőnom pitanju ucestonje, plemenito radi, jer privodi one narode űoveöanston, slobodi i napretku. Ja to i u okupaciji Bosne i Hercegovine vidim, pa zato öin okupacije pozdravljam od srca radosno, jer se nádam, da ce se tim narod ti Bosni i Hercegovim riesiti svojih stoljetnih patuja i muka, pa bila sada Bosna i Hercegovina cija mu drago, ja samo jednozelim, da nebude vise turska, vec da narod taj bude slobodan i sretan. Ja samo to zuam, da narod taj — nenzimajuci u obzir ovdie one őete, sto vjerom svojom asto mozda i ovdaäujimi sympatiami zavedenih muslomanskih fanatika — da narod taj, koji se
