Alba Regia. Annales Musei Stephani Regis. – Alba Regia. A Szent István Király Múzeum Évkönyve. 31. 2001 – Szent István Király Múzeum közleményei: C sorozat (2002)

Tanulmányok – Abhandlungen - Bor Kálmán: A hajdani adonyi pravoszláv templom régi nyomtatott szerkönyvei Székesfehérvár gyűjteményeiben. p. 23–34.

Alba Regia, XXXI, 2002 КЛЛМАН БОР ШТАМПАНЕ ЦРКВЕНЕ ШЬИГЕ НЕКАДАШТЬЕ ПРАВОСЛАВИЕ ЦРКВЕ У АДОВэУ - ДАНАС У ЗБИРКАМА СТОНОГ БЕОГРАДА* My3ej «Свети крал> Стефан» у Стоном Београду (Székesfehérvár), поред збирки из области археологов, ликовне и примен>ене уметности, вредна дела чува и у CBOJoj библиотеци. My3ej je поседовао гаьиге веп од оснивагьа (1873), Koje су поклонили поседници, припаднци жупани]ског свештенства и имуптуи граг)ани. Kacrmje, 1910, за време поновног осниван>а My3ejcKor удружеььа, фонд кньига повепавао се куповином и заоставштинама. Merjy скоро две хшъаде кн.ига музеалне вредности cnaflajy и дела штампана у XVI веку (тзв. антикве), дела издата у иностранству измег)у 1600. и 1700. године и дела издата на подруч]у Угарске измег)у 1700. и 1800. године. Од на^епших примерака ове збирке 91 дело je године 1997. на ycneuiHOJ KaMepHoj изложби приказано посетиоцима My3eja'. Убрзо по затваран>у те изложбе испоставило се да у складишту My3eja nocToje и друга скупоцена дела, мег)у копима и jejxua инкунабула и два рукописа из 16. века. Ове драгоцености остале су децени]ама необраг)ене, jep су штампане пирилицом, односно грчким писмом. Реч je о укупно 22 дела, од KOJHX je 8 писано пирилицом на црквесловенском je3HKy (српске и руске редакщуе), а 14 грчким писмом на грчком je3HKy. Све ове крьиге су се користиле за обавлагье православних богослужеяьа. После дугог и присилног «одмора» недавно су доспеле у руке стручн>ака. О томе како су се кгьиге нашле у My3ejy недвосмислене доказе налазимо у самим кн>игама, а Старе рукописие юьиге из адогьске цркве icoje се данас 4yBajy у Стоном Београду описане су у раду: Д. Стефановип, Три 11ирилска рукописа некадаите православие цркве у Адону; Studia Slavica 46, Budapest 2001, 219-269. Frigyik Katalin-Braila Mária-Tavaszi Ágnes, Régi könyvek a Szent István Király Múzeum könyvtárából, A Szent István Király Múzeum Közleményei, cepm'aD, 6p. 253, Székesfehérvár 1997, 24. таког)е и у евиденци]и My3eja. Ha npBoj страници сваке ктьиге налази се округли печат My3eja. У средний печата мастилом, ручно исписан исти 6poj кроз исту годину: 567/1913, што значи да су кп,иге 3ajeflHO доспеле у власништво Музе]а 1913. године. У кн>изи инвентара My3eja записи из 1913. под 6pojeM 567 сведоче да je 3. новембра 1913. Карол> Гемеши (Gémesi Károly), становник Дунаадон.а (Dunaadony, данас Adony), поклонио My3ejy старе црквене кн>иге адонэске «грчке и српске цркве». У запису юьиге инвентара спомшъе се 30 кн>ига («повезано у 6 пакета») од KOJHX су данас 22 власништво My3eja, а jeflan рукопис и }едт штампана кн.ига су у PHMOKarariH4Koj 6ncKyncKoj библиотеци (таког)е у Стоном Београду), где су доспели из библиотеке My3eja, што noTBprjyje печат и инвентарски 6poj. Кароль Гемеши je зajeднo са црквеним ктьигама My3ejy донео и jeднy стару рачунску ккьигу адоньске православие цркве, као и три иконе. Ови предмета су у КН.ИЗИ инвентара уписани под 6pojeBHMa 566. и 568. О адотъском дароваоцу кн>ига и икона нешто више од самог н>еговог имена можемо сазнати из штампаног №BeuiTaja о раду My3ejcKor удруженьа

2

. Године 1913. у OejepcKoj жупанщи, тачни]е у Дунаадогьу и околини, сакупльаче старина je на Нэиховим путован>има знатно помагао поседник тога Kpaja гроф Нандор Зичи (Zichy Nándor), KOJH je My3ejy поклонио више археолошких и етнографских предмета, а Карол> Гемеши je првенствено CBOJHM познаванием средине, у Kojoj je живео, и сарадньом допринео гьиховом успешном раду. ЬЬегово име CTOJH уз имена других добротвора и даровалаца My3eja KOJH je H3BeuiTaj oöjaBno. У поглавл.у KOJHM се приказу)е 2 A Fejér vármegyei és Székesfehérvári Múzeumegyesület Jelentése, 1913, Székesfehérvár 1914, 16. 23