Hadak Útján. A népvándorlás kor fiatal kutatóinak konferenciája (Szeged, 2000)

Takács Miklós: Népvándorláskor-kutatások Kis-Jugoszláviában, az 1990-es években

Népvándorláskor-kutatások Kis-Jugoszláviában, az 1990-es években

véka. (Listu ovih iskopavanja sastavili su CSALLÁNY 1956; DIMITRIJEVIC-KOVACEVIC-VINSKI 1962; TAKÁCS s. a). Usled toga, t. j. zbog koliöine arheoloäkog materijala, glavni problem u vezi juznog dela Karpatske kotline ne predstavlja öinjenica, kako se moze ispuniti nalazima jedna jedva pro- uöavana epoha. Nego je glavno pitanje pravilna interpre- tacija, na osnovu pogrebnog rituala i arheoloSkih nalaza, viäe hiljada grobnih celina iskopanih u viáe od dvesta- pedeset registrovanih nekropola. U vezi sa juznim delom Karpatske kotline je vrlo informativna ta öinjenica, de je do sada otkrivena samo jedna nekropola avarskog dóba, gde su se naäli ostaci spaljenih pokojnika. Medutim öak i u Carev- cima kod Novog Slankamena (mad.: Újszalánkemén), otkri- venoj od Radovana Bunardzica prevladavaju skeletni gro- bovi sa prilozima avarske provenijencije. U vezi proporcija izmedu grobova sa avarskim i slovenskim ritualom i prilozima glavni cilj Borda Jankovica nije interpretacija na- vedenih proporcija, nego njihova promena. U pozadini nje- govih pokuSaja stoji öinjenica da je on poklonik teze o migraciji Juánih Slovena (kője on automatski identifikuje sa starosrbima) na teritoriju „Panonije”-t.j. Velike Nizije u poznorimskom periodu, i nadalje je ubeden, da ovaj etnos od svog naseljavanja öini vecinsko stanovniätvo (JANKOVIC, D. 1997a). I polazeci sa ovog stanoviäta za njega uopäte ne moze biti pitanje da li moramo raöunati sa ostacima njihove materijalne kulture i u 6-8. veku.

U okvirima jednog kratkog eskursa treba podsetiti na korene teorije o srpskoj autohtonosti. Njeni prvi poklonici bili su pismeni ljudi srpstva u Madarskoj u 18. veku, veci- nom pravoslavni monasi (MEDAKOV1C 1985,63-110). Na ovaj momenat treba podsetiti iz razloga, jer öitava teorija poöiva najednoj jednostavnoj, ali za öve monahe kardinalno vaznoj öinjenici. Oni su naime ziveli u pravoslavnim manastirima, na kője se posle kraja 17. véka, t.j. nakon prestanka turske vladavine nadvila opasnost ukinuca redovniökog zivota. A ovu opasnost hteli su monasi izbeci pozivajuci se na pra- stare odnose i privilegije koji su navodno poticali joS iz vremena pre dolaska Madara u Karpatsku kotlinu. I u kas- nijim vremenima bivala je teorija authotonosti reafirmisana u momentima kad se srpstvo na jugu Karpatske kotline naslo na istorijskoj raskrsnici. Tako je objavio 1849-e sazetu verziju öve teorije u Beöu(!) jedan advokat iz Sombora (mad.; Zombor), ne zbog podupiranja privilegija pravo- slavnih manastira, nego zbog istorijske potvrde Vojvodine, glavnog cilja srpstva, kője se borilo protiv Madara u revo- lucijí 1848-e (STOJaCkoviC' 1849). Godine 1919-e, tokom mirovne konferencije u Parizu bila je teorija autohtonosti objavljena i na zapadnim jezicima (RADONITCH 1919), zbog potvrde prisajedinjenja teritorije Baöke i Banata, naseljene etniöki mesovitim stanovniätvom. 1 u periodu nakon II svetskog rata, objavljena je 1953-e nanovo citirana teorija (VESELINOVIÓ 1953). U vremenima dakle, kada je zbog konflikta Tita sa Staljinom Jugoslaviji pretio rat i sovjetska okupacija. Teorija autohtonosti moze se dakle tretirati kao simptom datog istorijskog trenutka. Ne moramo se nadalje iznenaditi ni nad öinjenicom, da se za potvrdivanje öve teorije sve vise koristi arheoloski materijal, tacnije spe- cifiöna kvaziinterpretacija nalaza. Tako je veó godine 1953-e Rajkó Veselinovic pokuáao potvrditi prisutnost tzv. Starosrba, na nácin da je izluöio iz saiTnatskog keramiökog materijala fragmente rukom gnjetenih posuda, i proglasio öve za spomenike slovenske materijalne kulture. U 1990-tim

godinama nije se uspelo dodati nőve argumente u kőrist reinterpretacije sarmatskih nalaza. Jedina novina je 5to su se pojavila nova nalazista: na primer sarmatsko staniäte iz okoline HorgoSa (mad.: Horgos) (JANKOVIC, B. 1997a). Na osnovu citirane argumentacije stajalo je vec na poőetku epohe seobe naroda jedno slovensko selo na nekoliko sto- tina metara od linije madarsko-jugoslovenske granice. Ve- rovatno nije samo za autóra ovog pregleda u ovom sluöaju jasno opipljiva, aktualnopoliticka tendencija.

Juinobanatska regija, dakle deo Vojvodine spada u glavno polje interesovanja Stanka Trifunovica, jedinog i naj- vaznijeg poklonika ideja B. Jankovica. U vezi vrednovanja njegovog diplomskog rada (TRIFUNOVIC 1990) o nalazima epohe Seobe naroda opátine Alibunar (mad.: Alibunár) po- zeljno je imati u vidu dve öinjenice. Jer je sa jedne strane öinjenica da je najuZnom rubu Beliblatske peäcare on prvi vodio sistematska arheoloäka rekognisciranja, i da su re- zultati ovog rada dostupni u jednoj opäimoj i relativno bogato ilustrovanoj publikaciji. Na osnovu ovoga moze se nakon objavljivanja citirnog rada taöno rekonstruisati isto- rija naselja u datoj regiji u periodu Seoba naroda i kraljeva iz dinastije Arpadovica. Sa druge strane prati opis nalaza analiza vrlo diskutabilne vrednosti. Kao rezultat öinjenice, da za Stanka Trifunovica — kao poklonika teorije srpske autohtonosti — mogu biti samo tzv. Starosrbi stanovnici analizirane regije u periodu velike Seobe naroda. Protiv öve teorije moze se sa lakocom argumentovano diskutirati. Ona naime stoji u suprotnosti sa svim onim arheoloäkim ana- lizama perioda Seobe naroda u Karpatskoj kotlini, kője stoje na stanoviátu da je hronologija i etniöka atribucija nalaza odraz etniökih seoba. Zbog svoje pristrastnosti istakao je S. Trifunovic sebi za cilj reviziju ovih rezultata, baratajuci aksiomatiöno sa vecinskim slovenskim stanovni§tvom u svim fazama epohe Seobe naroda, i drzeci se za jednu, van svaké sumnje vec odavno zastarelu interpretaciju noma- dizma. Trifunovic je 1996. i ‘97. u tri navrata sumirao postulate teorije srpske autohtonosti, sa namerom stvaranja programa daljih istraíivanja (TRIFUNOVIC 1996; TRIFUNOVIC 1996a; TRIFUNOV1Ú 1997). Ovi spisi se mogu — uprkos tu publikovanoj keramici — u prvom redu vrednovati kao dokumenti vremena. Oni ce biti pogodni za ilustrovanje zabluda prouzrokovanih nacionalistiökom uskogrdoscu i iskljuöivoácu reáima Slobodan MiloSevica. U dve verzije namenjene lokalnoj publici (TRIFUNOVIC 1996; TRIFUNOVIC 1996a) dobivá naroöiti akcenat kvaziteorija o svesnoj falsi- fikaciji, prouzokovanoj kao posledica jednog, navodnog antisrpskog predubedenja (RICZ 1996a, 6. je kao prvi skrenuo paznju na potpunu netaönost teorije antisrpskog falsifikata). Karakteristiöno je, da je jedan od dva citirana ölanka ob- javljen u nedeljnom listu, koji je na poöetku 1990-tih godina viäe puta kritizirao S. Miloäevica zbog navodnog nedo- slednog sprovodenja tzv. srpskog nacionalnog programa. Uvezi sa naseljima prikazanim na konferenciji slovenske arheologije u Novgorodu mora se sa razlogom postaviti pitanje ispravnosti datacije — i onda ako je vrlo teäko vrednovati keramiku prikazanu na crtezima, koji nisu veci od proseöne poätane markice. Naime na iskopavanju seliSta u ataru sela Kolut (mad.: Kollut ili Küllőd, nem.: Kolluth) naden je glineni kotlic (TRIFUNOVIC 1997, SÍ. 2), koji se umesto 5-6. véka mo2e mnogo lakäe datovati u 8-9. vek.

Nakon prikaza radova B. Jankovica i S. Trifunovica pozeljno je joS jednom sa osobitim naglaskom skrenuti

409