Hadak Útján. A népvándorlás kor fiatal kutatóinak konferenciája (Szeged, 2000)
Takács Miklós: Népvándorláskor-kutatások Kis-Jugoszláviában, az 1990-es években
TAKÁCS Miklós paznju na öinjenicu, da teza o slovenskoj ili starosrpskoj seobi u Karpatsku kotlinu u 3-4. veku u srpskoj arheologiji nije postala prevladavajuce, pa öak ni vecinsko glediste. Od naroöite je dakle vaZnosti, da citirani radovi niukom sluöaju ne predstavljaju celovitost prouöavanja epohe Seobe naroda u Srbiji, jer su se viSe naucnika uspeli odupreti klimi nacionalistiökog huäkanja. Karakteristiöno je, da se „po- vlaöe” u mikroanalize oni istraZivaöi, kője nije ponela sa sobom bujica nacionalne histerije Miloáeviccvog reZima (VASIÓ 1991, 167-176; BJELAJAC-IVANlSEVIÓ 1991; ZOTOVIC 1994) , ali moZemo náci viäe kritika glediSta Jankovica i Trifunovica (IVANISEVIC 1997; IVANlSEVIÓ 1997a; POPO- VIC-IVANlSEVIC 1997). Jedna od daljih karakteristika srpske arheologije je öi- njenica da, uprkos navedenih teäkoca u 1990-tim godinama uopäte nisu odumrla, naprotiv, lepő su se razvijala istrazivanja kasne antike, t.j. epohe koja je neposredni hrono- loSki predhodnik seobi Slovena na Balkan. Najvazniji pred- stavnik öve grane istrazivanja bio je bez sumnje Dragoslav Srejovic, do svoje smrtu u 1996. (íz bogate bibliografije njegovih radova vidi na pr. SREJOVIC 1993). Centralnu ulogu ovog naönika u srpskoj arheologiji dokazuje i zbornik radova sastavljen u Cast njegovog 65. rodendana, koji je mogao izaci iz Stampe samo posthumno (LAZic 1997). Moze biti i posledica posledica jedne sluöajnosti, ali i tako je vrlo indikativno, da se u ovom zborniku nakon viSe radova o kasnoj antici ne moze se náci ni jedan ölanak o periodu Seobe naroda. Objavljeno je i viäe radova o gradnji utvrda za vreme cara Justinijana (VASIC 1995; PETROVIC 1995) , nadalje, donela su lepe rezultate i iskopavanja carskih palata. Ősim iskopavanja sa velikom tradicijom, tako na pr. u Cariöinom gradu i Gamzigradu (JEREMIC 1995; LALO- VIC-JOVANOV1C ET AL. 1997; BAVANT-IVANiSEVIC 1997) pravu senzaciju znaöi iskopavanje lokaliteta Sarkamén (SREJOVIC—TOMOVIC—VASIC 1996; TOMOVIC-JOVANOVIC 1997) Tu su naime otkriveni delovi mauzoleja, sa malenim, ali vrlo znaöajnim ostacima jednog opljaökanog groba (TOMOVIC 1997). Ovi se nalazi naime ubrajaju medu najkvalitetnije radove zlatarstva dóba tetrarhije. Vazno mesto zauzima medu srpskim istraZivaöima arheoloäkog materijala rano- vizantijske epohe Ivana Popovic, naroöito posle nedavno publikovane senzacijonalne zlatne pojasne garniture iz oko- line Sirmijuma (POPOVIC I 1997a). O garnituri koja se sastoji od velikog jezicka, pojasne kopöe, Sest pseudokopöi, kruznog okova, kao i jedne, u svojoj vrsti unikalne gajke sa oblikom dvojnog Stita, vredi naglasiti dva faktora. Prvo, da je na osnovu mnogih detalja van svaké sumnje vizantijska Skolovanost zlatara, Sto ce verovatno dati növi elan prouöa- vanju vizantijsko-avarskih veza u domenu materijalne kul- ture. S druge strane — uprkos odluönog stava publikacije — uopSte nije sigurno, da je ova pojasna garniture dospela u zemlju kao deo pegrebnog inventara. Naime na mestu, oznaöinom od nalazaöa, ne samo da nisu otkriveni dalji delovi navodnog groba, nego se nisu mogli náci ni tragovi samog ilegalnog iskopavanja. Na osnovu ovog stanja se öini vrlo hipotetiönim pokuSaj defínisanja osobe sahranjenoj u navodnom grobu, i domiSIjanja njegovom mestu u strukturi vlasti Avarskog Kaganata. U drzavnopravnom pogledu pripadaju jugoslovenskoj nauönoj javnosti analize sprovedene od strane arheologa vojvodanskih Madara, te se dini svrsishodnim sazeti prikaz i ovih istrazivanja. NaZalost ni u ovom sluöaju ne da se sastaviti pregled bez osvrta na politiöka zbivanja. Naime, Slobodan Milosevic je stvorio masovni pokret u kőrist preuzimanja vlasti, podgrejavajuci mrZnju prema nesrpskim stanovnicima biväe Jugoslavije. Zbog toga je dakle postalo merilo vernosti prema novom reZimu podozrenje upereno protiv raznih narodnosti, tako i protiv madjarskih „auto- nomaäa” i „separatista”, i ova klima je zatvorila sve vidove finansiranja, kojima raspolaze centralna, jugoslovenska ili srpska, republicka vlast, od arheologa madjarske narodnosti, ali sa jugoslovenskim drZavljanstvom. Zbog toga je za arheologe, vojvodanske Madare zadnje destlece dvadesetog stoleca jednoduäno proslo u sve jaöem suzavanju moguc- nosti istrazivanja. Navedeno podozrenje se naroöito odnosi na arheologe, koji se bave srednjim vekom, jer je pro- uCavanje ove epohe — kako smo vec ranije prikazali — nanovo postalo prostor, gde se uspomoc davne proälosti proizvode argumenti za potvrdivanje sadaänjih etniükih od- nosa i teritorijalnih granica. Uprkos ove zastraSujuce klime nisu odmrla istrazivanja ranog srednjeg veka i srednjo- vekovne Ugarske, na protiv öak su objavljena dva zbornika na hiljadustotu godiänjicu dolaska Madara u Karpatsku kotlinu (BORI 1996; BORDÁS-BOSNYÁK ET AL. 1997). OdrZavanje kontinuiteta ovog vida istrazivanja je u velkoj meri zasluga Lasla Sekeresa i Petera Rica. On su naime uspeli da nastave svoja istrazivanja zapoöeta joä prethodnom desetlecu, objav- ljujuci znaöajne radove (SZEKERES-SZEKERES 1996; RICZ 1993). Od dva citirana rada naroöitu paznju zasluZuje analiza Ric Petera o sudbini avarske populacije u 9. veku, jer se njegovi zakljuöci odnose na teritoriju mnogu vecu od istra- Zivane regije. Nadalje, zasluge ove dvojice istraZivaca su velike i u domenu organizovanja interdisciplinarnih, prirod- noslovnih analiza iskopanih nalaza (FÁBIÁN-RICZ 1993; RICZ-FÁBIÁN 1993; CZÉKUS 1990; CZÉKUS 1991). I na kraju zajedniöki rad Lasla Sekereäa i Petera Rica hvali i mo- nografija nalaza iskopanih u Subotici i okolini. Ova, dugo neobjavljena knjiga je postala delom posthumna, zbog izne- nadne smrti Lasla Sekereäa u decembru 1997-e. Njegovo preminuce ostavilo je veliku prazninu u nauönom zivotu vojvodanskih Madara, koja ce na zalost joä dugo ostati neispunjena. Na kraju pregleda jugoslovenskih prouöavanja epohe Seobe naroda u 1990-tim godinama moraju se naglasiti dva manjka. S jedne strane do sada nismo ni jednom spomenuli Kosovo. Izostavljanje ovog regiona moze izgledati naroöito öudno zbog öinjenice, da je Slobodan Miloäevic uspeo 1986-87. raspiriti srpski nacionalizam baä na osnovu toga da je — navodno — prigrlio stvarno ili toboZnje jadi kosovskih Srba, taönije njegov krajnji cilj bio je; posluziti se ovim progonom, kao izgovorom radi restauracije veliko- srpske hegemonije, na naöin kako je ona postojala u Kra- ljevini Jugoslaviji izmedu dva svetska rata. Medutim inte- resavanje za Kosovo vrlo brzo je splasnulo. Tako se — koliko je nama dostupno — moZe se zabeleziti samo jedan vaZan dogadaj u 1990-tim godinama u vezi sa procavanjem epohe Seobe naroda na Kosovu. Naime u galeriji SANU u Beogradu organizovana je izloZba o znaöajnijim arheo- loäkim nalazima ove pokrajine, gde je izmedu ostalih pri- kazan i nakit iskopan u viäe ranosrednjevekovnih nekropola (BAÓKALOV 1998, 373-391). Osim delimiönog manjka u vezi sa Kosovom nismo uspeli naci u analiziranom periodu nijedan ölanak crno- gorske provenijencije o epohi Seobe naroda. Tako se i u 410
