Kothencz Kelemen (szerk.): Családi csokrok. A 9. Duna-Tisza közi nemzetközi néprajzi nemzetiségkutató konferencia (Baja, 2014. július 17-18.) előadásai (Baja, 2015)
Ferkov Jakab: A zádruga mint nagycsaládi gazdasági szervezet a bunyevácoknál
Jakab Ferkov Seljačke obiteljske zadruge kod Bunjevaca Naziv zadruga za višestruku obitelj uvriježio se od 19. stoljeéa, ali isti je naziv ponekad označavao i različite udruge drugih vrsta. Zadruga je, kod Bunjevaca zajednica kojoj su karakteristike: krvno srodstvena ili bračna povezanost članova, njihovo zajedničko življenje, zajednička imovina, jedinstveno gospodarenje. Zadruga mora imati red na kojem počiva: podjelu prava i dužnosti, vodstvo za cjelinu zajednice, organizaciju muških i ženskih poslova itd. Po tim redu mogu biti i različite zadruge, ali zadruga postoji samo dok je osnovna imovina zajednička, a naposé dok postoji zajedničko gospodarenje, proizvodnja i trošenje proizvedenoga, te ustaljeni red i orgnizacija. Dióba zadruge, pri redovitim prilikama, nastupa zbog želja i potreba članova i zbog poremetnje ravnotežja unutar zadruge, a ne mora se provesti odjednom. Zajedničko gospodarenje, ili kóji njegov dio, môže trajati još neko vrijeme. Prestanak priredivanja zajedničkih obroka na zajedničkom ognjištu pokazatelj je diobe zajednice. Osim razumljivih posebnih osobina pojedinih zadruga, u broju članova, vrsti i količini imovine, največe su, cesto baštinjene razlike medu njima u pogledima imovinu, zajedničku i osobnú, i u poretku, naposé u pravilama po kijima se postavljaju domačin i domačica te odreduje vrsta i opseg drugih dužnosti u zajednici. Kod Bunjevaca zadruga je uspješno olakšala preživljenje teških gospodarskih vremena, a naposé olakšala začuvanje materinskog jezika. [Prijevod autora] 76
