Bárth János (szerk.): Dunáninnen-Tiszáninnen - A kecskeméti Katona József Múzeum Közleményei 7. (Kecskemét, 1995)

Ramač, Janko: Tradicija pisane reči kod rusina u južnoj ugarskoj od sredine XVIII do kraje XIX veka

bodno možemo reći da su oni svoje nacionalno biće izražavali kroz svoju veru i obred, mada se ni u kom slučaju ne može govoriti о njihovoj nacionalnoj svesti u kasnijem, modernijem shvatanju tog pojma'9.

Rusini iz Krstura i Kucure 1770. godine uputili su preko kaločkog arhiepiskopa Josifa Baćanji molbu carici Mariji Tereziji moleći je da im pomogne u nabavljanju najneophodnijih crkvenih i školskih knjiga. Naveli su da su im potrebne sledeće knjige: Rusinski bukvari (Libri abecedarii seu alphabetici), Časoslovec, Psaltir, Jer- molij, Triód Posna, Oktoih i Katehizis. Za neke od ovih knjiga navode da su štampane u Beču, u Kurcbekovoj ćirilskoj štampariji, i da se tamo mogu lako nabaviti20. Nažalost, nismo uspeli pronaći podatke koji bi mogli potvrditi da su Rusini iz Krstura i Kucure na taj način uspeli da nabave navedene ili bar neke od navedenih knjiga.

Veoma brzo posle doseljavanja Rusina u Bačku oni u svojim naseljima otvaraju škole na matemjem jeziku: u Krsturu 1753. godine, u Kucuri 1765. godine21. Iako о radu ovih škola ima dosta podataka, о knjigama koje su se tada koristile u tim školama znamo veoma malo. Ipak, bar nešto saznajemo iz već pomenutog pisma žitelja Krstura i Kucure Mariji Tereziji 1770. godine: tu se navodi daje za njihove rusinske škole potrebno nabaviti Bukvare (rusinske) i Katehizise, a da se u školi koriste i Časoslov i Psaltir, jer se iz njih uči čitati22. Ostaje otvoreno pitanje da li su te knjige tada ili možda kasnije stigle u rusinske škole u Krsturu i Kucuri. Pošto su prvi učitelji u ove škole dolazili iz Zak’arpatja, može se samo pertpostaviti da su oni donosili sa sobom neke knjige koje su se koristili u školama na Zakarpatju i da su ih koristili i ovde.

О rusinskim školama u Bačkoj i Sremu u prvoj polovini XIX veka ima dosta podataka, ali о knjigama koje su se koristile u tim školama skoro da se i ne spominje23. Iz jednog izveštaja о radu rusinskih konfesionalnih škola u Bačkoj i Sremu sredinom XIX veka saznajemo da se u školama prvo uči azbuka, iako se ne navodi da li se koristi neki bukvar i koji, a posle toga se čita iz Časoslova i Psaltira. Katehizacija se izvodi iz rusinskog katehizisa24.

Od sredine XIX veka, kada i na Zakarpatju Rusini već imaju veći broj školskih knjiga25, i u konfesionalnim rusinskim školama u Bačkoj i Sremu se koriste mnoge od tih knjiga. Veoma popularan je bio bukvar Aleksandra Duhnoviča „Книжиця читалная для начинающих”26, ali i druge njegove knjige, prosvetnog ili verskog karaktera stizale su u ove krajeve27. Neke knjige su iz Zakarpatja medju Rusine u Bačkoj i Sremu stizale u većim količinama: tako je „Канон на Торжественную недълю Пасхи” bio poslan u 150 primeraka, 100 primeraka za parohiju u Kucuri i 50 primeraka za parohiju u Krsturu28.

U drugoj polovini XIX veka veći broj rusinskih učitelja iz Zakarpatja dolazi u Bačku i Srem i tu rade u rusinskim konfesionalnim školama. Neki od njih su se posebno isticali po svojoj upornosti u nabavljanju i dopremanju školskih knjiga, ali i knjiga drugih sadržaja, iz Zakarpatja29. Ipak, zbog veoma česte nepreciznosti u prepiskama i školskim.izveštajima, kada se navode neke školske knjige, a ime i prezime autora se retko navodi, nije uvek lako odgonetnuti о kojim se knjigama radi. Tako, naprimer, administrator parohije Petrovci Dionizij Šoš 1862. godine moli od kri- ževačkog episkopa bar po 15 primeraka sledećih knjiga za potrebe tamošnje rusinske konfesionalne škole: „Повюти библични Писма Святого”, „Руску язико- учебну читанку”, a takodje i Apostol i Jevandjelje. Iz Apostola deca uče čitati, a i Apostol i Jevandjelje se mogu koristiti na časovima Veronauke30.

Neki grkokatolički sveštenici iz Bačke i Srema u drugoj polovini XIX veka ima125