Kalocsai Főegyházmegyei Körlevelek, 1944

Index

21 — Br. 1414. Pridragi Virnici U Kfistu ! Koriümena poslaniea. 0 ljubavi Srca Isusova. Prije dvistosedamdeset godina u saniostanu u Paray le Monijalu dogodio se éudesan dogadjaj. Jedna od prisutnih, danas vei na citavom svitu poznata sveta Margaréta Alacoque, o tom cudesnom dogadjaju ovako pise u svom zivotopisu: „Jednom prilikom boravila sam prid Prisvetim Oltarskim Sakramentom . . . Bila sam prozeta osicajem prisutnosti Bozje tako jako, da sam zaboravila na se, zaboravila na nústo gdi sam bila i potpuno sam se predala uticaju duha Bozjeg, te sam povirila srce svoje snagi njegove ljubavi. On mi je dopustio da dugó mirujem na njegovim Bozanskim grudima, zatim mi je otkrio cudesa svoje ljubavi i neprotumacljive tajne Prisvetog Srca svojega, kője je dosada krio od mene . . . Rekao je: Bozansko Srce moje tako jako ljubi ljude, da plamene ljubavi svoje ne moze dalje sakrivati u sebi, nego ih tvojim posredovanjem zeli izliti i ljudima sebe objaviti. da ih obogatim svim onim dragocinim darovima, kője cu otkríti pred tobom. Ovi sadrzavaju u sebi sve one posvecujuce i spasonosne milosti, kője su potribne, da ih izbavim od ponora propasti. Tebe sam izabrao, ponor nedostojnosti i neznanja, da izvrsis moje velike planove, te da ovako sve bude sasvim moje dilo." „Jednom — pise u svom zivotopisu sveta Margaréta Alacoque — prilikom klanjanja prid Prisvetim Oltarskim Sakramentom, kada sam izvanrednom sabranoscu svojih osicaja i sposobnosti bila uronjena u sebe, javio mi se moj blagi Ucitelj. Blistao je od slave. Njegovih pet rana sjajilo je kao pet sunaca. Iz njegovog svetog covicanstva izlazile su zrake, osobito pak iz njegovih prisvetih grudiju, kője su bile slicne zarkoj peci. Posto su se grudi otvorile, pokazao mi je Srce svoje, kője veoma ljubi i svaké je ljubavi dostojno i kője je bilo zivo vrilo tih zraka. Zatim je otkrio predamnom neprotumacljive tajne svoje ciste ljubavi i rekao: Kako je daleko otisao u ljubavi prema ljudima od kojih dobivá samo nezahvalnost i neshvacanje. Ovo me vise dira — rekao je — nego sve ono. sto sam morao podneti prilikom svoga mucenja. Kad bi mi uzvratili ljubav sa nesto ljubavi, smatrao bih za nista sve to, sto sam za njih ucinio i da je moguce, mnogo vise bih ucinio za njih. Ali oni hladnocom i prezirom odbijaju svako moje nastojanje ... Ti mi barem pribavi tu radost, da nadoknadis, u koliko mozes, njihovu nezahvalnost!" „Jednom, nastavlja sveta Margaréta Alacoque, kada sam pod osminom tilovskom klecala prid Prisvetim Oltarskim Sakramentom i kada mi je dusa plamtila od zelje, da ljubav njegovu uzvratim ljubavlju, otkrio mi je svoje Srce i ovako govorio: „Gle ovo Srce, kője je ljude tako lju'bilo, te nije niáta propustilo, nego se iscrpilo i unisülo. samo da im pokaze svoju ljubav. A za uzvrat od vece strane ljudi ne primam drugo van nezahvalnost, koju mi u Sakramentu ljubavi ookazuju svojim prezirom, nepristojnoicu, svetogrdjem í hladnocom svojom. Pa sto me jos boli j«st, si© to CÍÖC s* MNÓWT í ani kojt M> meni poaveceni. Zato od tebe tratim, da peták iza osmine tilovske posveéuju posebnom blagdanu poátivanja mojega Srce, na kojem virnici neka se priáeséuju i neka mi dadu zadovoljitine svecanom pos vetőm Srcu moj emu za svaku nedostojnost, koju moram podneti u Prisvetom Oltarskom Sakramentu. A ja ti obecajem, da ée mi se Srce rasiriti i izliti obilan blagoslov Bozanske ljubavi svoje na sve one, koji ce mu ovo stovanje pokloniti i koji ce nastojati za to i druge pridobiti." Ovo je bit svih cudesnih dogadja ja, koji su se odigrali prije dvistosedamdeset godina u samostanu u Paray le Monijalu. Znam, da nisam novo rekao, kada sam vam sve to onako saopcio, kako je opisala sveta Margaréta Alacoque, i onako ste sve ovo vec 6uli i citali. Ali ima stvari, kője i sto puta rado slusa covik. Medju ove spada ono Sto izlazi iz svih tih rici Spasiteljevih svetoj Margareti Alacoque. Da nas Spasitelj ljubi, da nas ljubi i sada istom beskrajnom, na svaku zrtvu spremnom Bozanskom ljubavi, koja ga je dovela s neba u betlehemsku stalu, koja ga je gonila tri godine iz grada u grad, iz sela ü selo, da trazi izgubljene ovce Izraela, koja ga je zatim na Golgoti podigla na kriz; ljubi nas i sada istom beskrajnom Bozanskom ljubavlju, koja ga je primogla na to, da sakrije Bozanstvo i covicanstvo svoje u neznatan komadic kruha, da bi mogao medju nama ostati i biti hrana duse nase; ljubi nas i sada istcm beskrajnom Bozanskom ljubavlju, kojom je nekad rasirío ruke svoje prema ljudima i pozivao ih: „Dodjite k meni svi, koji ste umorni i optereceni i ja cu vas okripiti!" Jest! Spasitelj nas ljubi. Za ovu misao se moramo osobito jako drzati sada, kada se tamna noc patnja rasirila nad svitom, kada i mi iz dana u dan vise osicamo tezinu kusnja. Sto se evo vec pet godina dogadja na svitu, to nije njegovo dilo. On nije htio i nece ove strahote, on ih samo dopuSta; dopuáta pak, jer mora dopustiti. Na prvi mah ovo mozda cudnovato zvuci, ali ovako je. Mora dopustiti jer je covika slobodnim stvorio, a sa slobodom ide, da covik moze ne samo dobro nego i zlo uciniti. Iz slobode slidi, da covik moze rasipati svoje zdravlje, blago svoje. Iz slobode slidi, da covik moze skociti u Dunav, ili pucati sebi u glavu. Posto je slobodan, moze covik kucu svoju zapaliti. Posto je slobodan, moze covik, ako je mocan, zapaliti citav svit i neizmirnu nevolju svaliti na covicanstvo. Bog je éovika stvorio slobodnim i rekao mu: ,,Sa svakog drveta raja smiá jesti, samo sa onoga drveta ne, kője je na sredini raja, jer toga dana kada budes jeo s toga drveta smróu éeí umriti." Covik je cuo zabranu, primio je na znanje i kaznu, koja na njega ceka, ako jede od ploda zabranjenog drveta, a ipak je jeo. Bog je mogao sve to sprióiti: mogao bi osuSiti ruku Evinu, kada ju je ispruzila prema plodu zabranjenog drveta, ali nije ucinio, jer bi time oduzeo od nje, Sto joj je dao: slobodnu volju, a time bi oduzeo od nje i nogucnost zasluzenja. Adam nije pitao: ..ZaSto