Kalocsai Főegyházmegyei Körlevelek, 1944

Index

— 22 — st doEvolio Gospodine, dA.sagrisimo i tkne str'óvalimo naSe potomke « ncizmimu nevolju;" jos manje je pitao; „Gospodine, kako mozeS gledati naííu nevolju," jer je osicao i znao, da je jedino on sam odgovoran za to, Sto je uíinio. Pred njim je bio áivot i smrt; mogao je birati, a on je smrt izabrao. Bog je őovika stvorio slobodnim i na gori Sinaj ovako mu govorio: „Ja sam Gospodin Bog tvoj, nemaj drugih bogova uz mene! Ne grdi imena mojega! Svetkuj dan moj! Postuj oca i mater! Ne ubij! Ne sagriái bludno! Ne ukradi! Ne laái! Ne pozeli tudje! Ako ovo drziá, ziviées, bices sretan na onoj zemlji, kője tí daje Gospodin Bog tvoj. Ali ako ih ne drzis pusticu na te biő moje kazne, i uőinicu te slugom tvojih neprijatelja." Izrael je cuo zapovidí, primio na znanje kazne, kője slide iz nevráenja tih zapovidi, pa ih je ipak prekrsio. Jos su tamo logorovali na podnozju gore, sa kője su culi rici Gospodinove, pa su vec pravili sebi zlatno tele i klanjali mu se kao bogu. Bog bi ih mogao spriciti u tome. Jednim mahom ruke svoje mogao bi unistiti zlatno tele, ali nije ucinio, jer je covika slobodnim stvorio. Narod Izraelski nije pitao: „Zasto si nas pustio sa staze zapovidi tvojih," a jos manje je pitao: „Zasto drzis nad nama bic kazne tvoje", jer je znao, da je pred njim bila nagrada i kazna, mogao je birati, a on je kaznu izabrao. Povist covicanstva stalno je opetovanje onoga, sto se dogodilo u raju i na gori Sinaj. Pred njim je zivot i smrt, blagoslov i prokletstvo, nagrada i kazna. Moze birati po volji: po slobodnoj volji svojoj. Na zalost vrlo cesto izabirc smrt, prokletstvo, kaznu, a Bog mora podneti kako juri u propast, jer je covika stvorio slobodnim. Ono sto se vec pet godina dogadja na svitu takodjer je poslidica nestretnog izbora. Dakle nije diio Bozje, vec dilo eovieje. Stoga ovi dogadjaji neka nas ne zbunjuju, vec unatoc svih strahota virujmo nepokolebljivo u ljubav Spasitelja. Ovi dogadjaji ne poremecuju njegove planove s nama. On je zato dosao, da nas spasi i otkupi. A potpuno je sa toga stanovista sporedno, da li je rat ili mir, oluja ili suncano vrime, da li neko zivi u blagostanju ili u siromastvu, da li na glavi nosi zlatnu ili trnovitu krunu. Spasiti se moze u veoma skromnim materijalnim prilikama, s prosjackom torbom na ledjima, sto vise ovako mnogo sigurnije, nego sa dzepom natrpanim zlatom. „Zaista vam kazem, lakse je devi proci kroz usi iglene, nego li bogatasu uci u kraljevstvo nebesko", rekao je Spasitelj. Spasiti se moze, krizem na ledjima i trnovom krunom na glavi, sto vise bez zrtve i nosenja kriza, to je i nemoguce. „Ako ko hoce da ide za mnom, neka se odrece sebe i uzme kriz svoj i neka me slidi", rekao je takodjer Spasitelj. Spasiti se moze i uz topovsku paljbu i uz pljusak bombi. „Ko ce nas rastaviti od ljubavi Kristove — pita sveti Pavao u pismu Rimljanima — nevolja ili stiska, ili progonstvo, ili glad, ili goloca, ili pogibao, ili mac? Ali u svemu ovomu pobidjujemo po onomu, koji nas ljubi jer sam uviren, da ni smrt, ni zivot, ni sadaánjost, ni buduenost, ni sile, ni visina, ni dubina, ni drugo kakvo stvorenje ne moze nas rastaviti od ljuhavi Bozje, kója je u Kítstu Isusu Gospodinu nasemú." Jest! Spasitelj nas ljubi! Ovo jc prva istina, koju naviSáuju őudesni dogadjaji u Paray le Monijalu. A druga je, da Spasitelj zeli nasu ljubav. Zeli nasu ljubav i sada, kao áto je zelio kada je na zemlji hodao i govorio: „Oganj sam dosao baciti na zemlju i íto hoéu, nego da se zapali?" Zasto? Da li ce on biti bogatiji, sretniji od nase ljubavi? Ne! On je i bez nas neizmirno vélik i beskrajno bogát, u posidu veliéine i bogatstva beskrajno sretan. Mi ne mozemo njegovoj sreci nista dodati, kao sto nasa hladnoéa i nemar ne moze od njegove srece nista oduzeti. Na nje govoj velicini, moéi i sreói ne bi nista minjalo, da od onih od prilike dvi milijarde srdaca, koja kucaju na zemlji, ni jedno ne kuca za njega i da se iz . onih oko dvi milijarde usta, Sto se na zemlji micu, nijedna pozdravna, poklonstvena ric ne dize prema njemu. Nasa ljubav nije njemu potrebna, vec nama. Jer se jedino ovako mozemo spasiti. Sveti Pavao je rekao: „. . . Kad bih i jezike andjeoske govorio, a ljubavi ne bih imao, bio bih samo kao mid koja jeci ili praporac koji zveci; i kad bih imao dar proroátva i kad bih znao sve tajne i sve znanje, i kad bih imao svu viru, da bih i gore premistao a ljubavi ne bih imao, bio bih niáta." Zato cezne Spasitelj za nasom ljubavi. Da bi nas spasio. Kako cemo ocitovati na§u ljubav, koju zahtiva On od nas? Prema svetom Ignacíju Lojolskom srediSte svaké ljubavi, dakle i ljubavi prema Spasitelju, nije srce, vec razum, nije osicaj, nego volja, koja obuhvaca Boga kao najvece dobro i u njemu nalazi pokoja. Onaj plamteci vruci osicaj, koji katkada obuzme srce nase, samo je drago miomirisno cvice ljubavi, ali ne bit njegova. Moze se jako ljubiti, a da nam srce ne kuca zesce, da nam lice ne porumeni, a rici da ne prestanu na usnama nasim. Prava ljubav ne ocituje se u vrucem osicaju, ne u lipim ricima, ne u suzama, vec u dilima, zrtvama i predanju. Mnogovrstan je nácin ove ljubavi, a mnogovrsni su joj i stepeni, Najmanje za cim moramo teziti, jest da ga ne uvridimo: Da se klonimo griha i da se odreknemo svega onoga sto mu je odvratno, sto nas odvaja od njega. „Ko drzi zapovidi moje, taj me ljubi," rekao je Spasitelj. Ali prava ljubav ne zadovoljuje se time. Prava se ljubav ne cuva samo od uvride, vec ide dalje: nastoji ugoditi onom, obradovati onoga koga ljubi; nastoji ga utisiti, ako ga vidi zalosnog". Zeli uciniti da zaboravi uvride, kője su mu naneli. Za ovom ljubavi zudi Srce Spasiteljevo: za ovom utisljivom pomirbenom ljubavi, kojom ce zaboraviti uvride. Ovo je molio od svete Margarete Alacoque kad joj je rekao: „Barem mi ti ucini tu radost, da mi nadoknadis, ukoliko rnozes, za nezahvalnost ljudi!" To trazi od nas u onom moru griha, kője pokriva svit. „Barem mi ti ucini tu radost, da pruzis zadovoljstinu, naknadu za nezahvalnost ljudi, za mnoge grihe kojim me vridjaju" — govori svakome od nas. Ali sto moíemo mi uéiniti, da zaboravi uvride, kako cemo mu pruziti utihe i zadovljstinu?