Kalocsai Főegyházmegyei Körlevelek, 1912

Index

Uzgoj je jedan tezak, ali vazan posao. Bog daje dite, al to valja odhranjivati; bez odgoja zivot de bit vrilo mnoge nesriée. Zato, ko da zivot ditetu, taj je duzan dite i odgajati. U prvom redu valja se s ditetom mnogo zabavljati. Znamo, da borba zivota, trudba za svakidasnji hleb mnogoput zapricuju roditeljima voditi brigu s dicom, te dicu na samo ostavljaju; al nemojte jih zanemariti, dragi roditelji, barem onda, kada vas ne siluje na to svakidasnji posao, neka vas ne otrgne od vase dice mlitavost, zabava, uzivanje. Pod obrambom briznih roditelja razvijaju se dica i moralno i tilesno. Dobri roditelji imaju brigu, da kucni red, obiteljski zivot, cistoóa i stid ugodno diluju na dusu diteta, kője se razvija. (Dúsa dicija je mekana i prihvatljiva; utiskuje se u ovaku dusu blag il srditi pogled roditeljah, ljubeóe ili mrznje puno lice; dobrohotan ili cantrav govor. Zalipi se za dusu slika stana, red ili nered njegov, cistoéa il grisno stanje njegovo. Dite opaza kako se zivi oko njega; sto se stuje, sto prezire; sto se ljubi, sto mrzi. Vidi, da li stid ili nesram, zapt ili razuzdanost vlada, te sve ovo vec onda izkusiva, kada jos o svemutomu nikakva pojma néma; /prije nego bi ob ovim stvarima znao govoriti, njegov cudoredni osióaj veó oplemenjuje se ili zatupljiva, Zabilizite dobro ovo roditelji i odgojitelji te znajte, da ne na toliko po vasim ricima, nego po varaa i po vasem zivotu odgaja se dite. Svi takvi smo, kakvi smo po ljudima postali. Zato roditelj za dite moze biti blagoslov ili prokletstvo, pakao ili raj. Dobri, pobozni roditelji svoj pobozan zivot, samoga Duha svetoga prinesu u svoju dicu, njihov zivot postane zivi govor. Jedan znamenit englez govori: pobozan zivot, t^apt i pouzdanje ne moz govorom uciti. Mnogoput nimi pogled oca il majke, ako su pobozni i óudoredni, vecma diluje, nego citave knjiznice. Poucavajmo dite pogledom na zapovidi Bozje i cudoredni zakón ^na uljudnost, red i samozataju, da vikom cuje, sto je dozvoljeno a sto je zabranjeno ciniti, pa da to sto nije slobodno ni otac, ni mati ne cini, dakle nije dopusteno ni njemu^ Nastojmo, da dite navikne u svacemu se reda i mire drzati te vidi, da to i roditelji i ucitelji obdrzaju. Zahtivajmo, da to rado cini nije zato, sto se to zapovida, nego, sto je lipo i dobro. Imajmo brigu na jilo i pice dice, opojnog pica nikad im ne dajmo; pozorni budimo na kretanje njihova tila, da uljudno stoje, side, hodaju ; da uljudno govore i ustrucavaju se od surovih izraza; pazimo, da u odici budu jednostavni i cedni; niposto ne dopustajmo, da dica raznog spola u jednoj postelji spavaju. Pozornim okom pratimo igru dice, da se ne sakrivaju, u potaji ne igraju; probudimo u njima ljubavlju iskrenost, da uvik istinu govore i ne lazu. Ako opazimo lcakve mane, nastojmo to ozbiljno, ali ljubezno popraviti da dite vidi, da on ima biti poslusan i od tog se ne moz otresti, al da ujedno i to izkusi, da s ovim samo njegovu dobrobit hocemo. Od surovolsti postace dusa dicija surova, okorióe mii se srce