VJESNIK 21-22. (ZAGREB, 1920.)

Strana - _5

V ten«, »eingegangene Nachrichten«, »eingeloffene Kund

schaftsNachrichten«, »verlässliche Nachrichten«, »eingelof

fene KundschaftsBerichte«. Уходе cy или слале писмене извештаје (Југовић у шифрама) или су прелазили преко у Земун те су усмено саогпптавале вести војном заповеднику земунском или портиру Ћуку (exponirter Portier Csuk), који je намештен био као шеф парлаторијума у земунском контумалу. Ћук je често пута слао своје извештаје (Berichte), у којима je доносио вести најмљених ухода, a много пута и иначе вести, које je он прикушо од случајних пролазника кроз Земун, приликом боравка њихова у парлаторијуму. Аустријски шпијони регрутовани су или из Србије или из аустријских крајева. Из Србије су узимане за шпијоне особе најразличитијег положаја, од секретара, министара и кумова Карађорђевих па до послужитеља његових. Већину ухода давао je трговачки сталеж. Плаћа уходама била je врло разнолика, према услугама и према опасности, којој се излаже. Један ухода (С. В.) захваљује се 29. авг. 1808. барону Симбшену, што му je послао 50 фор. на поклон; о другом уходи пише Червинка 1814. године, да je пре српских немира намештен био у Београду са месечном плаћом од 30 форинта. Године 1815. налаже барон Сигентал петроварадинској регименти у Митровици, да преда уходи у Србији 300 ока кокуруза. Исте године дозволио je барон Симбшен, да ухода Никола Луњевица у случају нужде може пренети на аустријску страну своје најбоље ствари и марву, али када je дознао, да се ту ради о 760 комада марве, опозвао je 27. јула те године своју дозволу. Аустријске области штитиле су своје уходе. Налози из Веча не могу довољно да препоруче нижим областима, како се у највећој тајности морају чувати имена шпијона и како што мање особа могу бити посвећене у шпијонске спискове. Године 1808. издао je ратни савет налоге потчињеним генерал-командама, да у будуће не подносе намире ухода на добивен новац и да се исте не проводе кроз књиге, да не би услед тога непозвани, дознали за имена њихова. Исте године дознали су били Срби• јанци за једног аустријског шпијона те мада се овај налазио на аустријској страни у тај мах, граничарске области су се ипак бојале, да му Србијанци потајним начином не дођу главе, Заашљиво je и етарање барона Симбшена за Ивана СавићЈ-уговића, Карађорђевог секретара и министра просвете после смрти Доситејеве, који je као аустријски шиијон годипе 1810, био у великој опасности од Србијанаца,