VJESNIK 21-22. (ZAGREB, 1920.)

Strana - _6

VI Уходе cy на разне начине долазиле до вести. У окт. 1810. тојавио je барон Симбшен ратном савету, како му je добављао вести пропали трговац арадски Ђорђе Поповић. Њега je Симбшен послао године 1808. у Београд као тобожњег трговца са вином. Дао му je неколико флаша свог најбољсг вина и упутио га je Родофиникину. Овоме се допало вино, које му je донео Поповић те се нагоди с њиме, да му буде послужитељ при јелу. У овом звању био je Поповић у положају да дозна многе интересантне вести. Карактеристичан je и случај са обрштаром Ником Никићем, родом из Никинаца у Срему, који je пребегао из аустријске војске у Русију и тамо дотерао до обрштара. Он je у боју на Варварину предводио руске козачке чете, a дошавши после победе над Турцима у Београд, понудио се окт. 1810. аустријским областима, да шиијонира Карађорђа и Србе и да им дојављује вести. Погодба je склопљена те je од тог доба и Никић слао у Земун извештаје. Намера ми je била, да у овој књизи изнесем све документе, који се налазе у споменутој збирци и односе се на Карађорђев устанак. Документи о српском устанку не могу се мерити као други документи о животу сриском у пропзлости, јер je вредност докумената о устанку несравњено већа од ових других. He ради се у тим документима само о познавању живота српског као у списима из других времена. Резултат догађаја, о којима ови документи говоре, грандијозан je: створена je држава српскажоја се у року од сто година подигла на толику висину, да je одиграла улогу од светског значаја и ујединила читав народ српски. Појмљиво je, да ће догађаји из устанка привлачити иажњу и бити омиљена тема српским научен>ацима na je с тога било потребно, да се публикују сви na и мање важни документи. При томе ми je било немогуће да избегнем она понављања у документима, нарочито из 1807. године, јер се и у тим понављањима налази карактеристичних разлика у текстовима. Инак се не налазе у овој књизи сви документи из споменуте збирке. Ћирилске документе публиковао сам раније, у збирци: Нови подаци за проучавање српског устанка (Vjesnik kr. zem. arkiva за годину 1915.), све документе о културним приликама из оног времена штампао сам у Јагићеву Архиву за слов. филологију за год. 1919. под натписом Literar-Historisehes aus der Zeit des Karagjorgje Petrović и најзад три докумеита, у којима се говори о Доситеју Обрадовићу, излучио еам и штампао у Vjesniku kr« zem. arkiva за 1916. годиву. годину. .